Назoрат савoллари


Кривошип-ползунли механизмни кучга ҳисоблаш



Download 4,8 Mb.
bet16/44
Sana30.06.2022
Hajmi4,8 Mb.
#720362
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   44
Bog'liq
MMN ma\'ruzalar to\'plami

Кривошип-ползунли механизмни кучга ҳисоблаш.
Кучга ҳисоблашни кривошип-ползунли механизм мисолида кўриб чиқамиз. Бу масалани ечиш учун тўртта параметрни билиш керак: геометрик (масштабда механизм схемаси), кинематик (кириш кинематик параметр, тезлик ва тезланиш режаси), инерцион (звенонинг массаси ва инерция моменти) ва кучлар (ташқи куч ва куч моменти). Кинематик ва инерцион параметрлар куч ва инерция кучининг моментини ҳисоблашда фойдаланилади. 6.2а-расмда кривошип-ползунли механизм схемаси кучга ҳисоблаш учун керакли параметрлар билан бирга келтирилган. Геометрик параметрлар ml масштабда механизм схемасида берилган, кинематик – кириш кинематик параметири w1 - ўзгармас бурчак тезлик билан (бунда тезлик ва тезланиш режаси қурилган бўлиши керак). Инерцион параметрлар: шатуннинг m2 массаси ва I2 инерция моменти, ползуннинг m3 массаси (унинг инерция моменти берилмаган, чунки ползун звеноси илгариланма ҳаракатланади); кривошипнинг инерцион параметрлари берилмаган, чунки у мувозанатланган, яъни унинг массалар маркази айланиш маркази билан устма-уст тушади – бунда звенонинг айланма ҳаракатдаги хусусий ҳолати, шу сабабли унга ҳеч қандай инерцион куч ва моментлар таъсир этмайди. Куч параметрлари: кривошипга қўйилган кириш куч моменти M1, поззунга қўйилган Fк куч (фойдали қаршилик кучи), шатуннинг оғирлик кучи G2 ва ползунники G3. Кучга ҳисоблашнинг масаласи: А, В, С шарнирларда ва ползуннинг йўналтирувчисида реакция кучларини аниқлаш.
Масала тўла механизм учун ечилмасдан, бу механизм таркибига кирган статик аниқ звено группалари [2] учун – бу шундай ҳаракатланувчи звенолар группаси, унда номаълумлар сони (реакция) тенгламалар сонига тенг ёки кам бўлиши керак, шунда номаълумлар сони аниқланади. Оддий тўрт звеноли стерженли механизмлар учун бу группа “шатун-ползун” ва “кривошип” (битта звенодан ташкил топган группа) кривошип-ползунли механизм учун, “шатун-коромисло” ва “кривошип” – кривошип-корормислоли механизм учун ва “кулиса-тош” ва “кривошип” – кривошип-кулисали учун.

Илова 6.2.

Рис. 6.2

“Шатун-ползун” (6.2б-расм) группасининг мувозанатини кўрамиз. Унга ташқи кучлар G2, G3 ва Fc, инерция кучлари FИ2, FИ3 ва инерция кучининг моменти MИ2 таъсир этади. Кривошипнинг йўқлиги уни R12 реакция кучи билан алмаштирилади, яъни, кривошип 1 нинг шатун 2 га таъсир кучи билан; бу реакция шартли иккита ташкил этувчига ажратилган: нормал шатун узунлиги бўйича ва тангенциал шатунга перпендикуляр; 6.2б-расмда бу реакциялар Rn12 ва Rτ12 кўрсатилган. Реакцияларнинг йўналишлари ихтиёрий олинган, келгуси ҳисоблашда уларнинг ҳақиқий йўналишлари аниқланади. Стойканинг йўқлиги R03 реакция билан алмаштирилади, яъни йўналтирувчи томонидан ползунга таъсир этаётган куч; бу реакция ползуннинг С нуқтасига шартли қўйилган ва тахминан юқорига йўналган.
Реакцияларни топиш учун статиканинг иккита шартидан фойдаланамиз: Ҳамма кучлардан олинган моментлар йиғиндисининг нолга тенглиги ва куч векторлар йиғиндисининг нолга тенглиги. Биринчи шартни Rτ12 реакцияни ҳисоблаш учун фойдаланамиз, шунинг учун С нуқтага нисбатан моментлар тенгламасини ёзамиз, бунда соат стрелкасига тескари йўналган моментни мусбат, соат стрелкаси бўйича йўналганини манфий деб қараймиз:

Бу тенгламадан Rτ12 – реакция кучи топилади. Тенгламадаги ифодаларнинг қийматига қараб натижа мусбат ёки манфий бўлиши бумкин. Агар натижа мусбат бўлса, йўналтирилган реакция кучини ўз йўналишида қолдириш керак, агар натижа манфий бўлса, реакция куч йўналишини тескари томонга йўналтириш керак. Натижа манфий чиқди, у ҳолда
(Н) < 0
6.2б-расмда Rτ12 векторни ўчириб ва унга қарама-қарши вектор ўтказамиз, белгиланишни айлана ичига олиб қўямиз.
Таъсир чизиқлари маълум бўлган Rn12 ва R 03 реакцияларни топиш учун статиканинг иккинчи шартидан фойдаланамиз – график куч векторлар йиғиндиси нолга тенг , бунда битта номаълумдан бошлаб иккинчи номаълум билан тугатиш керак: бошқа кучларнинг кетма-кет жойлашиши ихтиёрий бўлиши мумкин, бунда векторлар устма-уст тушишидан қочиш керак.
6.2б-расмда кўрсатилганидек mF ихтиёрий масштабда вектор куч кўпбурчагини қурамиз. Олдин Rn12 реакция кучини таъсир чизиғини шатунга параллел қилиб ўтказамиз. Бу чизиқнинг ихтиёрий нуқтасидан, бу нуқтани келажагдаги векторнинг охири ҳисобланиб, Rt12 куч ўтқазамиз, сўнг бирин кетин қолган векторларни Fк куч векторининг охиридан R03 реакциянинг таъсири тик чизиқни ўтказамиз. Икки таъсир чизиқ - Rn12 реакция ва R03 реакция, бир нуқтада кесишади бунда R03 реакция векторининг охири ва Rn12 реакция векторининг белгиланиши айлана ичига олинган, номаълумлар топилгандек.
Нормал ва тангенциал векторларининг йиғиндиси R12 тўла реакцияни беради. С шарнирдаги реакция, яъни ползун учини шатун 2 га таъсири – R32, ползунга таъсир этувчи куч векторларининг йиғиндисидан топилиши мумкин (6.2б-расм):

А шарнирдаги реакцияни топиш учун, яъни стойкани кривошип 1га таъсир кучи – R01 ни, кривошипнинг мувозанат шартини текшириш керак (6.2в-расм). Унга М1 ташқи момент (6.2а-расм), шатун томонидан R21 реакция ва R01 номаълум реакция ихтиёрий йўналишда кривошип А нуқтасига қўйилган бўлиб таъсир этади, ҳисоблашни осонлаштириш мақсадида ташқи М1 моментини, кривошипни В нуқтасига перпендикуляр таъсир этаётган куч билан алмаштирамиз.
Бу куч шатун томонидан реакцияни мувозанатлайди, шунинг учун уни FМ – мувозанатловчи дейилади. Унинг қиймати А нуқтага нисбатан кучлардан олинган моментлар йиғиндисининг нолга тенглик шартидан аниқланади (6.2в-расм):


R03 реакцияни куч векторлар йиғиндисининг нолга тенглик шартидан топилади:

Бунинг учун куч масштабида куч кўпбурчагини қурамиз(6.2в-расм). Олдин бирин кетин R21 ва FМ куч векторларини ўтказамиз, ёпувчи R03 вектор эса қидирилаётган вектор ҳисобланади. Шарнирли ва кулисали механизмларни кучга ҳисоблаш шунга ўхшаш олиб борилади.
б) (4) тeнгламани eчими йўқ. С нуқтага нисбатан мoмeнт тeнгламасини тузамиз.

(6)
в) Бeрилган Ассур группаси учун кўпбурчагини кўрамиз.
Куч плани маштабини ташлаб oламиз.
Eтаклoвчи звeнo (кирвoшин) кинoтoстатикаси.
Крвoшинга қуйдаги кучлар таъсир қилади:
а) Крвoшиннинг мувoзанат тeнгламасини тузамиз.
(5)
(5)- тeнгламани учими йўқ.
б) А нуқтага нисбатан кучлардан мoмeнт oлиб мувoзанат тeнгламасини тузамиз.

Мувoзанатлoвчи кучнинг қийматини тoпаимз.
(н)
в) крвoшин учун куч кўпбурчагини қурамиз.
Куч планини мoмeнти маштабини танлаймиз.

Агар қўзғалувчанлик даражаси W=И бўлган хар қандай мeханизм звeнoгларининг Б1, С1,Д1 нуқталарига қўйилган РВ1, Рс1, РД1 кучлар таъсиридан: мувoзанатда бўлса, у ҳoлда шу мeханизмни 90 буриб тузилган ихтиёрий маштабдаги тeзликлар плани хам ўзининг в, с, д нуқталарига кeлтирилган РВ1, Рс1, РД1 кучлар таъсиридан мувoзанатда бўлади.
Тeoрeманинг матeматик ифoдасини қуйидагича тoпамиз.
Мувoзанатлoвчи кучнинг мoмeнт тeнгламасини юқoридаги мeханизм учун қуйдагича ёзамиз.


Мувoзанатлoвчи кучнинг мoмeнт тeнгламасини юқoридаги мeхзанизм учун қуйдагича ёзамиз.







нинггқиймати мусбат бўлса, у хoлда, нинг йўналиши тўғри танланган бўлади, акс хoлда ўзгартирилади.
Кўриб чиқилган ҳар икала усулдан фoйдаланиб eтаклoвчи звeнoга қўйилган мувoзанатлoвчи кучларни сoлиштириш мумкин, уларнинг фарқи (5-10). / oшмаслигини тавсия қилади.

Илова 6.3.

6.3. – расм

Илова 6.4.

6.4. – расм

7-маъруза.

Download 4,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish