Принтерлар



Download 135 Kb.
bet1/11
Sana20.04.2022
Hajmi135 Kb.
#566494
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
5-мавзу. Чоп этиш курилмаларини турлари ва тавсифланиши.




-Маьруза


Чоп этиш курилмаларини турлари ва тавсифланиши.

Режа :


  1. Принтерлар турлари ва тавсифланиши.

  2. Сканерларнинг турлари ва иш режими

  3. Плоттерлар ва Кўрсатиш қурилмасидан фойдаланиш.

Принтерлар турлари ва тавсифланиши.


Босувчи қурилмалар (принтерлар) бу- қийматларни ЭҲМ дан чикариш курилмаси бўлиб, у маълумотнинг кодларини уларга мос келган графикли белгиларга (харфлар, рақамлар, ишораларга ва ш.ў.) ўзгартиради ва бу белгиларни қоғозда қайд этади.
Принтер ШК ТҚ сининг энг ривожланган гурух доир, уларнинг 1000 тагача турли хил модификациялари бор. Принтерлар ўзаро куйидаги тавсифлар бўйича фарқланади:

  • ранглилиги (оқ-қора ва рангли);

  • белгиларни шакллантириш усули (белгиларни босувчи ва белгиларни синтезловчи);

  • иш тамойили (матрицали, термик (қиздиришга оид), пуркагичли, лазерли);

  • босиш (зарбли ва зарбсиз) ва сатрларни шакллантириш (кетма-кет ва параллел) усуллари;

  • каретка кенглиги (375 450 мм ли кенг ва 250 мм ли тор кареткали);

  • босиш сатри узунлиги (80 та ва 132—136 та белги);

  • белгиларни териш (ASCII белгиларини тўлиқ теришгача);

  • босиш тезлиги;

  • ўтказиш қобилияти ва ҳ.к.

Бир қатор гурухдарнинг ичида принтерларнинг бир нечта турларини ажратиш мумкин: масалан, ШК да кенг ишлатиладиган белгиларни синтезловчи матрицали принтерлар иш тамойили бўйича зарбли, термографикли, элекгрографикли, элекгросгахик, шгнигографикли ва. бўлиши мумкин.
Зарбли принтерлар орасида игнали матрицалилар энг кўп таркалган, лекин хали хам литерли, шар кўринишли, гулбаргли («мойчечак» типидаги) ва б. учраб туради.Принтерларда босиш белги бўйича, сатр ва сах^фа бўйича бўлиши мумкин. Босиш тезлиги секундига 10—300 та ишорадан (зарбли принтерлар) секундига 500—1000 тагача ва ҳаттоки секундига бир неча ўнлаб (20 тагача) саҳифаларгача (зарбсиз лазерли принтерлар) ораликда; ўтказиш қобилияти миллиметрда 3—5 нуқгадан миллиметрда 30—40 нуқгагача бўлади (лазерли прюггерлар).
Матнли босиш учун умумий ҳолда турлича босиш сифати билан тавсифланувчи куйидаги режимлар бор:
хомаки босиш режими (Draft);
босмахонаникига яқин босиш режими (NLQ Near Letter Quality);
босмахонаники каби босиш режими (LQ Letter Quality);
юқори сифатли босиш режими (SLQ Super Letter Quality).
Принтерлар, одатда, икки режимда матнли ва графикли режимларда ишлаши мумкин.Матнли режимда принтерга босилиши керак бўлган белгилар коди юборилади, шу билан бирга белгилар контури принтернинг ишора генераторидан танлаб олинади.Графикли режимда принтерга тасвир нуқгаларининг кетмалиги ва жойлашган жойини аниқловчи кодлар юборилади.
Матнли режимда принтерлар одатда бир нечта шрифтларни ва уларнинг турли кўринишларини кўллайди, уларнинг ичида roman (ёзув машинкасининг майда шрифти), (курсив), (ярим қора), expanded (чўзилган), elite (ярим сиқилган), condenced (сиқнлган), pica (тўғри шрифт цицеро), courier (курьер), san serif (ёрилган шрифт сан сериф), serif (сериф), prestige elite (престиж-элита) ва пропорционалли шрифт (белги учун ажратиладиган майдон кенглиги белгининг кенглигига боғлиқ бўлади) кенг тарқалгандир.
Принтерни руслаштирилганлиги (миллийлаштирилиши) мақсадга мувофикдир ўзининг воситалари билан рус харфларини кириллицани босишни таъминласин; акс ҳолда ШК га махсус драйверларни кўшиш талаб этилади.
Кўпгина принтерлар графикли маълумотларни самарали чиқаришни (псевдографика белгилари ёрдамида) амалга ошириш имконини беради; босишнинг сервис режимлари: қалин босиш, иккиланган кенгликдаги босиш, остига чизиб босиш, юқориги ва пастки индекслар билан, ажратилган босиш (хар бир белги икки марта босилади) ва икки марта ўтиб босиш (иккинчи марта белги озгина сурилиб босилади); кўп рангли босиш (100 тагача турли хил ранг ва туслар).

Download 135 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish