Назoрат савoллари


Таянч сўзлар ва уларнинг изоҳлари (Глоссарий)



Download 4,8 Mb.
bet2/44
Sana30.06.2022
Hajmi4,8 Mb.
#720362
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   44
Bog'liq
MMN ma\'ruzalar to\'plami

7. Таянч сўзлар ва уларнинг изоҳлари (Глоссарий)
1. Стерженли механизмларни лойиҳалаш – бу берилган талабаларга кўра звено узунликларини ва кўзғалмас нуқтанинг жойлашиш ўрнини аниқлаш.
2. Ўртача тезликнинг ўзгариш коэффициенти – бу қайтма илариланма ёки силкинма ҳаракат қилувчи чиқиш звеносининг салт ва ишчи юришдаги ўртача тезлик нисбати.
3. Кривошипнинг мавжудлик шарти – бу звено узунликларининг шундай нисбатики, унда энг қисқа звено тўла айланма ҳаракат қилади.
4. Босим бурчаги – бу куч қўйилган нуқтанинг тезлик вектори билан куч вектори орсидаги ўткир бурчак.
Тeзлик, айланишлар сoни, синтeз қилиш, кинeматик анализ, узатиш функцияси, тeзлик ва тeзланиш аналoглари.
5. Кинематика – механизмларда мумкин бўлган ҳаракатларни ўрганади
6. Абсолют тезлик – бу стойкага нисбатан нуқтанинг тезлиги.
7. Нисбий тезлик – бу звенодаги бир нуқтанинг бошқа нуқтасига нисбатан тезлиги (шатун учун).
8. Релятив тезлик – бу бир звенодаги нуқтанинг бошқа звенодаги мос равишда тушган нуқтасига нисбатан тезлиги (кулисали механизмлар учун).
9. Тезлик режаси – абсолют, нисбий ва релятив тезлик векторларидан қурилган кўпбурчак; абсолют тезлик векторлари тезликлар режасидан қутиб “p” дан чиқади, бу векторларнинг охирларини бирлаштирувчи векторлар нисбий ва релятив тезлик ҳисобланади. Масса – илгариланма ҳаракатланувчи жисм ўлчови.
10. Инерция моменти – айланма ёки силкинма ҳаракатланувчи жисм ўлчови.
11. Даламбер принципи: ҳаракатланувчи механик системага ташқи кучлар билан бирга, звенонинг инерция кучларини қўйсак, уни мувозанатда деб қараш мумкин.
12. Реакция – кинематик жуфтдаги икки звенонинг ўзаро таъсир кучи.
13. Мувозанатловчи куч – двигател кучи, шартли кривошипга қўйилиб, ташқи ва инерция кучини мувозанатлайди.
14. Илашиш бурчаги – бу илашиш чизиғи ва марказий чизиққа перпендикуляр орасидаги ўткир бурчак.
15. Амалий илашиш чизиғи назарий илашиш чизиғини бош айланишлар кесишган нуқтасида топилади.
16. Назарий илашиш чизиғи – бу илашувчи тишли ғилдиракларнинг асосий айланаларига уринмадир.
17. Тиш ишчи участкаси – тиш профилига амалий илашиш чизиғи четки нуқталардан ўтказилган ёй чегараси.
18. Илашувчи ғилдирак тишларининг қоплашуви – бу шарт бир жуфт тишлар илашмадан чиқмасдан иккинчи жуфт илашмага кириши керак.
19. Ташқи узатма – бу манфий узатиш нисбатига эга бўлган қарама-қарши йўналишда айланувчи ғилдираклар узатмаси.
20. Икки илашма – бу мусбат узатиш нисбатига эга бўлган бир хил йўналишда айланувчи ғилдираклар узатмаси.
21. Редуктор – бу секинланувчан узатма.
22. Мультипликатор – бу тезланувчан узатма.
23. Паразит ғилдирак – бу узатиш нисбати қийматига таъсир кўрсатмайдиган тишли ғилдирак.
24. Ғилдирак ўқлари қўзғалмас бўлган мураккаб тишли механизм узатиш нисбати унга кирган узатмаларнинг узатиш нисбатлари кўпайтмасига тенг.
25. Сумматор – бу иккита кириш ва битта чиқишга эга бўлган планетар механизм.
26. Дифференциал – бу битта кириш ва иккита чиқишга эга планетар механизм.
27. Планетар редуктор – бу битта қўзғалмас марказий ғилдиракка, битта кириш ва битта чиқишга эга бўлган планетар механизм.
28. Джеймс редуктори – бу қўзғалмас тож ёки қуёшли ғилдиракка эга бўлган бир қаторли планетар редуктор.
29. Давид редуктори бу иккиланган қуёшли ёки иккиланган тож ғилдирака эга бўлган икки қаторли планетар редуктор.



Download 4,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish