Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Ботаник таснифи, биологик ва морфологик хусусиятлари



Download 0,95 Mb.
bet103/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Ботаник таснифи, биологик ва морфологик хусусиятлари. Гул карам (В. cauliflora Lizg.) тури доирасида иккита кенжа тур - симплекс (ssp. simplex Lizg.) ва абортива кенжа турлари (ssp. abortiva Lizg.) ажратилган. Симплекс кенжа турига энг оддий формалар ёки сарсабилсимон навлар киради, буларнинг пояси камрок, шокланади. Биринчи ва иккинчи тартибдаги шохларининг тук яшил ёки бинафшаранг тусда буладиган новдалари юмшок бошча хосил килади. Бу кенжа тур навлари жанубий ва Fарбий Оврупо, АКШ да таркалган.
Абортива кенжа тури кучли (6-7 тартибгача) шокланиб, устки кисми жуда усиб кетадиган усимликлардан иборат, шунга кура бу кенжа турга кирадиган навлар ок; саргиш тусда буладиган каттик; бошча хосил килади. Гуллаш олдидан бошчаси айрим булакларга ажралади, бош пояси билан бешинчи тартибгача булган новдалари куриб кетади, гуллари билан уругаари эса, юкори тартибда шокланадиган айрим учки новдаларни хосил килади.
Абортива кенжа тури доирасида турт гурух,га кирадиган навтиплар ажратилган: урта денгиз (италян) гулкарами, шимолий^арбий Оврупо гулкарами, Fарбий Оврупо (француз) гулкарами ва шимолий Оврупо гулкарами шулар жумласидандир. Бу кенжа турга мансуб навлар авваллари Урта денгиз мамлакатлари, Оврупода кенг таркалган эди, кейинчалик эса, Америка, Осиё ва Австралияда хам экиладиган булди.
Гул карам - бир йиллик усимлик. Пояси йуFOн, цилиндрсимон, барглари туFри ёки к;ия йуналишда юкорига караган. Баргларининг ранги оч яшилдан то кук-яшилгача, антоциан доглари бор, баъзиларининг барглари салгина, бошкаларининг барглари эса, жуда к;алин мум губори билан копланган булади.
Гул карам совукка чидамли, сувсевар усимлик булиб, Тупрок унумдорлигига жуда талабчан. У ёрушикни севадиган узун кун усимлигидир.
У мухит шароитлари узгаришига жуда берилувчан булиб, вегетация даврининг узунлигини, хосилдорлиги ва бошчаларининг сонини тез узгартиради. Майсалари найдо булганидан бошлаб то уругаари етилгунича орадан утадиган муддат экиннинг навига караб 200-250 кунни, кучати утказилганидан то бошчалари техник жихатдан етилгунича утадиган муддат 60-110 кунни ташкил этади. Усимликлар бошча тукканидан бир ой, яъни майсалари чихханидан бошлаб хисоблаганда 115-130 кун кейин гуллайди. Бошчасида 350 тадан 2000 тагача новда булади, шуларнинг факат 20-25 фоизи гулбандлар хосил килади. Бир туп усимликда 5 мингтагача гул булади. Усимликнинг гуллаши одатда 30-40 кун, уругаарининг тулишиб бориб, етилиши - 50-60 кун давом этади. Усиб-униш шароитлари кулай булганида бир Туп усимлик 20-30 г гача уруF беради. 1000 дона уруFанинг отарлиги 2-4 г. Уругаари унувчанлигини 3-5 йил давомида етарлича саклаб туради. Уругаикка унинг бошчаси юмшаб келаётган махалда шакл бериладиган булса, генератив органларининг хосил булиши тезлашади. Бунинг учун ён новдаларининг хаммаси кесиб ташланиб, 2-4 та марказий пояси холдирилади ёки бошчасининг марказий кисмини олиб ташлаган холда 5 та ён новдалари колдирилади. Кесилган жойлар ок,ак ёки 1% ли халий перманганат эритмаси билан харров дезинфекция кнлинади. Пастки новдалари к;олдирилганида уругаикларнинг ривожланиши 5-7 кунга тезлашади, бошчасининг марказий кисми к;олдирилганида усимликлар анча пишик, булиб усади, уруF хосили ортади. Уругаикларни уз холича колдириб устириш хам мумкин, лекин бунда уларнинг ривожланиши кечикиб, уругаарининг тулишуви узокрок чузилади. Бошчасининг марказий кисми купинча бактериоз билан огрийди, натижада бутун усимлик халок булиб кетади.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish