Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги



Download 0,95 Mb.
bet1/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги


х. Ч. БУРИЕВ
САВЗАВОТ ЭКИНЛАРИ
СЕЛЕКЦИЯСИ ВА
УРУЕЧИЛИГИ

Узбекистан Республикаси Кишюк аа сув
хужалиги еазирлиги тамонидаи ^иш.юк,
хужалиги олий р>(ув юртлари талабалари учун дарслик
сифатида та в сия этилган

ТОШКЕНТ
"МЕХ HAT"
1999

Г и кр и эч ил а р:


Усимликшунослик илмий-текшириш институти будим мудири, кишлок хужалик фанлари док- тори, профессор F. К Курбонов.
Тошке нт Давлэт аграр унивсрситети селекция ва урупилик кафедраси мудири, к^шлок, хУжалик фанлари доктори, профессор С. Му^аммадхонов
М у х а р р и р: А. Шомтуиудов
Ди рецикл а сабзажгг экинлари селекниясинииг асосий йуналншлари куздзн ксчириб ути л адм. Дасглабки селекция материалини яратиш, эким навларини таннат, яхшмлаш ишларининг асосий тамойнлларн, анрим сабзавот экмяла- ри селекниясинииг замонавий усуллари кс;пириладн. Сабзамп экинлари ypyF- •Iили гига дойр умумий масалалар му\окама килиниб, юкори навли урутлар ишлиб чикдришнинг хусусиятлари курсатиб бе рил ади.
О.чий кишлок хржалик укув юргларининг талабалари учун мУлжалллнган
ISBN S-8244-1258-8
© Тшпкснт Давлагг аграр унивсрситети, 1998 Й. © "Мехнат" нашриёти, 1998 й.
СУЗ БОШИ
Сабзавот экинларидан муттасил ва юкори хосил олиб туришда махаллий шароитларга хаммадан кура купрок, мослашган энг яхши навлардан фойдаланиш катта ахамиятга эга. Мамлакатимиз мустакилликни кулга киритиб, бозор иктисодиётига утилаётган шу даврда бу айникса мухимдир. Ракобат авж олиб, истеъмолчи сабзавот махсулотларининг сифати билан кийматига юкори талабларни куяётган шароитларда сабзавот экииларининг касалликларга чидамли, мул-кул хосил берадиган, озиклик ва технологик сифатлари кимматли булган ва шу билан бирга ташки мухитнинг нокулай шароитларига экологик жихатдан кенг доирада мослаша оладиган навларини жадаллик билан етиштириб чикариш ва жорий этиш жуда зарур. Навларнинг кимматли хоссаларини саклаб колиш, жамоа, дехкон ва ижара хужаликларини, томорка хужаликларини экинлик сифатлари юкори булган тоза навли уругаар билан таъминлаш хам нихоятда мухим.
Мана шу масалаларни хал килишда сабзавот экинлари селекцияси, навшунослиги, уруFшунослиги ва уруFчилиги сокасида чукур билимларга эга булган, узининг ишини Узбекистан Республикасининг мамлакатимиз Олий Мажлиси томонидан 1996 йил 29 ва 30 августда кабул килинган —Селекция ютуклари тугрисида” ва —УруFчшшк тугрисида’Ти конунларига мувофик самарали равишда ташкил эта оладиган мутахассисларни тайёрлаб чикариш долзарб вазифа булиб турибди.
Шу муносабат билан сабзавотчилик буйича агрономлар тайёрлашга дойр укув режасида —Сабзавот экинлари селекцияси ва уруFчилиги” укув фанини урганиш кузда тутилган. Жахон талабларига жавоб бера оладиган мутахассисларни тайёрлаб чикариш учун сабзавот экинлари селекцияси ва уруFчилиги юзасидан илм-фаннинг энг янги ютукларини ва шу сокадаги илFор тажрибаларни ёритиб, махаллий минтака хусусиятлари хамда эришилган ютукларни акс эттирадиган фунтаментал дарслик яратиш нихоятда зарур булиб колди.
Кулингиздаги бу китоб шу зарурат такозаси билан иншо этилган дарсликдир. Бу дарсликда сабзавот усимликларининг белгилари, купайиш усуллари ва гуллашининг биологияси тасвирланган, селекция жараёнининг батафсил схемаси, ташкилий асослари ва техникаси, дастлабки материал манбалари ва усимликларга бахо бериш усуллари келтирилган. Гетерозис ходисаси ва унинг амалий сабзавотчиликдаги ахами яни, касалликлар ва ташки мухитнинг нокулай омилларига чидамли усимликлар селекциясининг методлари ёритиб утилган.
Унда уруFларнинг шаклланиши ва етилиб боришидаги биологик хусусиятлар, уругаарни йигиб-териб олиш, димлаб обдон етилтириб олиш ва саклаш усуллари баён этилган, уруFчилик ишини ташкил этиш схемаси ва тамойиллари, тоза навли экиладиган материал олиш, уруFлик участкаларини ва уруF олиш учун жорий этиладиган алмашлаб экишни ташкил этиш йуллари, уруFларнинг нав ва экинбоплик сифатлари тасвирланган.
Айрим сабзавот экинларининг селекцияси, уруFшунослиги ва уруFчилиги мустакил булим холида берилган. Хар кайси экин хусусида унинг ботаник таснифи ва биологик хусусиятлари, селекциясининг дастлабки материали, йуналиши ва методлари, уругаарини етиштириш, йигиб-териб олиш ва саклаш технологияси баён этилган.
Ушбу дарслик Узбекистан шароитини хисобга олиб ёзилган, фан янгиликлари, жахон тажрибасини кдскача булсада узида мужассам булган дастлабки дарсликдир. Унинг туFрисида уз фикр-мулохазаларини билдирадиган мутахассис ва олимларга, синчков китобхонларга миннатдорчилигимни олдиндан изхор килиб коламан.
Муаллиф
К И Р И III

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish