УруFшунослиги. Ош ловлагининг меваси кусакча. 1уж булиб турган бир гурух, гулларнинг гулкурFOнлари бир-бирига кушилиб, мева ёнларига айланади. Етилганида ухар каттикдашиб, 2-5 та ва бундан кура кунрок, мевачалардан ташкил топган каттик Тупмева - коптокча х;осил килади (бир уругли формалари бунга кирмайди). Ловлаги уругаари ялтирок кизгиш- жигарранг пуст билан к01шанган булиб, буйраксимон шаклда. Коптокчалар нисбатан йирик булиб, диаметри уртача 3-4 мм га боради, 1000 дона коптокчанинг огирлиги 20 г келади ёки канд ловлаги билан хашаки ловлагидагига кдраганда бир ярим баравар камрок; булади. Коптокчаларнинг шакли ногугри, бурчакли. Юзаси богаик-думбокчали. Ранги бузранг.
Бир килограммда 50-90 минг дона коптокча булади. 1 куб м уруF OFирлиги 150-210 кг ни ташкил этади.
Уруг куртак уругланган пайтдан то уруглари етилгунича ош ловлагида орадан 60-70 кун утади. Уруглар шаклланиб оладиган боскич 20-25 кун давом этади. Шу боскичнинг охирларига келганда уругларнинг намлиги 8778%, унувчанлиги нулга тенг булади. Уругларнинг тулишиб бориш боскичи 20-25 кун давом этади. Бу боскичнинг охирларига келиб уругларнинг намлиги 78-57% гача тушади, уруглар 36% гача унувчан булиб колади. Етилиш боскичи 15-25 кун чузилади. Мум пишиклиги фазасининг охирларига келиб уруглар намлиги 57-48% гача тушади, унувчанлиги эса, ортиб, 85% га етиб киради. Ана шу вактда уругаикларни йигиштириб олиб, кейин кушимча етилтиришга куйиш мумкин. Тула биологик етуклик фазасида уруFлар намлиги 48-43% булади, унувчанлиги эса энг юкори даражага - 85-95% га етади.
Уругаик ош ловлагини йигиштириб олишнинг энг маъкул, яъни оптимал муддати мум пишиклик фазасидир, бу даврда уругаарининг намлиги 55-50% ни ташкил этади ва 70-75 фоиз усимликлардаги коптокчаларнинг 25-35 фоизи бузаришига киради. Бу давр уругаар 60-70 кунлик булган даврга ТуFри келади. УруF намлиги 55-50% булиб турган даврда йигиштириб олинган уругаикларни 5-7 кун давомида кушимча етилтириб куйиш керак. Кушимча етилтирилганидан кейин уругаарнинг унувчанлиги 95-98% га етиб колади. Уругаикларнинг куриб, бузариб колган коптокчалари поясидан осон ажраладиган булганида уларни янчиб олишга киришилади. Уругаар намлиги бу вактда 20-25% ни ташкил этади.
Биринчи нав тоифасидаги ош ловлаги уругаарининг нав тозалиги к амида 98%, иккинчи нав тоифасидаги уругаарнинг тозалиги - камида 95% ва учинчи нав тоифасидаги уругаарнинг тозалиги - камида 90% булиши керак. Учинчи нав уругаардаги бошка нав ва тасодифий дурагай уругаарининг аралашмаси 2% дан ортмаслиги лозим. Экинбошшк сифатлари жихатидан олганда, биринчи синф уругаарида унувчанлик камида 80%, тозалик камида 97% ва бошка усимликлар уругаарининг аралашмалари купи билан 0,5% булади, иккинчи синф уругаарида бу ракамлар тегишлича 60, 94 ва 1% ни ташкил этади. Ош ловлаги уругаарнинг кондицион намлиги 14%. Уругаар унувчанлиги 4-5 йил давомида етарли даражада сакланиб туради.
Do'stlaringiz bilan baham: |