Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Ботаник таснифи, морфологик ва биологик хусусиятлари



Download 0,95 Mb.
bet99/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Ботаник таснифи, морфологик ва биологик хусусиятлари. Бош карам (В. capitata Lizg.) куйидаги учта кенжа турни уз ичига олади.

  1. УртаДенгиз карами (subsp. mediterrаnea Lizg.) - Португалия, Италия, Сирияда битадиган оддий карам хиларидан иборат. Бу кенжа тур икки гурух нав-типларини: бош ва ярим бош карамлар гурухини бирлаштиради. Булар киска кун усимликларидир, муътадил иклим шароитларида куп поя чикаради. МХД ларида экилмайди.

  2. Шарц карами (subsp. orientalis Lizg.) - Кичик Осиё, Эрон, Болкон мамлакатлари, Украинанинг жанубий районлари ва Марказий Осиёда экиладиган жайдари популяция ва навларни уз ичига олади. Бу усимликлар Туплари йирик сал кутарилиб турадиган, Fyuinia барглари Fужмайган юзали, бинафша ранг кол аралаш кукимтир ёки кук-яшил тусли, халингина мум губори билан копланган, узаги калта булиши билан ажралиб туради. Мамлакатимизда районлаштирилган Судья узбекский, Ташкентская 10, Узбекистанская 133 деган навлар ва уларнинг Ликуришка, Судья деган дастлабки хилари шунга киради.

  3. Оврупо карами (subsp. europea Lizg.) - жуда хилма-хил шаклда, яъни хаммадан кура полиморф буладиган кенжа тур, баргларининг тузилиши ва карам боши шаклининг турлича булиши билан ажралиб туради (боши конуссимон, тухумсимон шаклдан тортиб, думалок, ясси шаклгача булиши мумкин). Бу кенжа тур доирасида никоятда тезпишардан тортиб, кеч пишаргача булган навлар, совукка чидамли, сувсевар, кишда саклашга яхши чидайдиган навлар хам бор. Мазкур кенжа тур Оврупо ва шимолий-шаркий Осиё (Сибир) худудида шаклланган, унга мансуб навлар хозир Америка, Осиё, Австралия ва Жанубий Африкада экилади.

Оврупо кенжа тури доирасида нав-типларининг олтита гурухи ажратилган: Fарбий Оврупо, голланд (кизил бош карам навлари хам шунга киради), марказий Оврупо, урта рус, шимолий рус ва сибир нав-типлари шулар жумласидандир. Мамлакатимизда нав-типларнинг Fарбий Оврупо гурухи (Дербентская местная улучшенная, Апшеронская озимая деган навлар) билан марказий Оврупо гурухига мансуб навлар (Слава 1305, Номер первий грибовский 147, Июнская навлари) экилади. Сунгти йилларда мамлакатимизга Голландиядан бошка нав ва гетерозис дурагайларнинг уругаари хам келтирила бошлади.
Бош карам хаётининг биринчи йилида махсулот сифатида ишлатиладиган вегетатив орган - карам боши, хаётининг иккинчи йилида эса, - репродуктив органлар в а уругаар хосил килади.
Хаётининг биринчи йилида пояси калта тортган (20-50 см), ингичка (3,5-5 см), бугам ораликлари киска булади, халин барглар чикаради (карам бошини кушиб хисоблаганда 150-180 тача барги булади). Карам узаги деб одатда шу поясини айтилади. Усимлик каётининг иккинчи йилида буйи 1-1,5 м га борадиган, 35-50 тача барг чикарадиган сершок поя беради (пояси 2-3 тартибгача шохлайди). Бош пояси ва ён новдалари тупгуллар билан тугалланади.
Барглари йирик, поясининг юкори кисмида бандсиз, пастки кисмида бандли, ёйик. Навнинг Fушша барглари нечогаик майдарок, тузилиши жикатидан канчалик оддий ва сони камрок булса, у шупча тез пишар булади. Бу баргларнинг сони тез пишар навларда 25-30 тагача борадц Fушшасининг диаметри 40-50 см дан 100-120 см гача етади. Барг япроFи этдор булиб, йирик-йирик томирлари бор. Усимликнинг нави ва уни етиштириш шароитларига караб, барг япроги шакли, катта-кичиклиги, ранг-туси, юзаси ва томирланишининг табиати, четларининг шакли ва бошка белгилари жикатидан жуда хар хил булади.
Карам боши усиб, жуда катталашадиган ёпик колдаги учки куртакдир. Купчилик навларида карам боши пастга томон сал чузилиб келган думалок шаклда булади. Бир канча навлари ясси тортган карам боши тугади, конуссимон ва думалок; шаклда буладиган карам боши камрок учрайди. Эртанги навларида карам бошининг диаметри 20 см келса, кечки навларида
30-45 см га боради ва бундан ортади.
Экиладиган навлари усимлик каётининг биринчи йилидаги вегетация даврининг капча давом этишига караб тез пишар, урта пишар ва кеч пишар хиларга булинади, булар одатда эртанги, уртанги ва кечки навлар деб аталади. Эртанги навларида вегетация даври майсалари пайдо булганидан то карам боши етилгунича хисоблаганда, 100-120 кун, уртанги навларида 130­150 кун ва кечки навларида -170-200 кун давом этади, кучати экилганидан то карам боши етулгунича хисоблаганда эса, бу ракамлар тегишлича 55-60, 75­80 ва 110-140 кунни ташкил этади.
Бош карам совукка чидамли, яхши Ёругаик булиб туришини талаб килади, узун кун усимлиги хисобланади ва тупрок намлиги хамда унумдорлигига жуда талабчан булади.
Вегетатив колатдан репродуктив колатга утиши мусбат ишорали паст (2- 5°С) хароратлар таъсир этганидан кейин руй беради. Бундай кодиса уругаик карамни кищца саклаб куйиш даврида содир булади ва 3-4 ой давом этади. Уругаар ниш берадиган фазасидан то 7-8 барг чикадиган фазага кадар мусбат ишорали паст (2-5°С) хароратларни таъсир эттириш даври етарлича узок булса, вегетатив колатдан репродуктив колатга утиш кодисаси карамда гушша барг фазасида тугалланиши мумкин. Парвариш шароитларининг усимлик нави талабларига туFри келмай колиши икки йиллик ривожланиш циклини узгартириб куйиши, гуллар ва уругаар хосил булишининг тезлашиб, бир йидца тугалланиши ёки уч йилга чузилиб кетишига сабаб булиши мумкин.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish