Гуллашининг биологияси. Уругаик усимликларнинг гуллаши улар утказилганидан 30-35 кун кейин бошланади. Карам Тупгули солиниб турадиган ёки солиниб турмайдиган, узуилиги 60-80 см келадиган чузик шингил, унда фаоллик курсатиб турадиган 150 тагача гул булади. Тупгул пастдан юкорига томон очилиб боради - гуллайди. Об-наво шароитлари ва усимликларнинг нечогаик ривожланганига караб тупгул 15 кундан 30 кунгача, бутун усимлик эса, - 25-60 кун гуллаб туради. Битта гулнинг очилиб туриш муддати уч кунга якин. Хаво курук, ва иссик булган маналларда бу муддат кискаради, совук, ва нам булиб турганида эса, узокрок булади.
Карам гуллари - икки жинсли, уртача катталикда булиб, туртта яшил косачабарг, хочсимон тарзда жойлашган туртта тиник сарик, рангли гулбарг, туртта узун ва иккита калта ташки чангчи ва икки уяли устки уруFчидан иборат, уруFчисида бир талай тумшукчали урупсуртак булади. Бош карам четдан чангланадиган усимликдир. Чангги ёпишкок ва OFир, уни кашаротлар, асосан асал арилар гулдан гулга олиб утади. Карам гули протогеник гулдир: тумшукчаси гул очилишидан 3-4 кун илгари шонасиыинг узидаёк чанг олишга тайёр булиб туради. Чангдонлари гул очилганидан 3-4 соатдан кейин ёрилади. Чангчилар етилганида уз уки атрофида 90-120° га окнста айланади, натижада чангдон ёрига тумшукчадан пастда булади ва уни чанглантирмайди. Чанг доналари эллипссимон-чузик шаклда булиб, катталиги 16-38 мкм келади. Кундузгн карорат 17-20°С ва уртача кунлик карорат 13- 14°С булганида шоналари ва гуллар жуда яхши шаклланиб боради. Уртача кунлик карорат кутарилган сайин айрим усимликларнинг чангдонларида стерил чанг пайдо булиб, уруFчилар сарFайиб бораДи, Тугунча калок булиб кетади. Карамдошлар оиласига мансуб бошка турларда булганидек бош карамда кам узини узига туFри келтирмайдиган спорофит система бор, бунда туFри келмаслик аллелига эга булган чанг уз тупи ёки бошка усимлик Тупидаги чашдоннинг тумшук,часига тушиб колса, униб чикмайди. Хар бир усимликнинг тумшук,чаларида бошкача ген аллелига эга булган бошк;а усимликларнинг чанг доналари унади колос. Нав популяциясвда узидан чангланиб колганида умуман уруF косил килмайдиган усимликлар кам, кузокда 4-8 тачага уруF туга оладиган усимликлар кам булади, айрим усимликлар кУзоFи эса катто 10-20 тача уруF туга олади.
Бош карам карамдошлар оиласига мансуб бошка усимликлар билан: И конном, рапс, турнепс, брюква, турп, редиска ва Хибинская навли Лекин карами билан чатишмайди.
Меваси узунлиги 5-15 см келадиган цилиндрсимон ёки ясси цштиндрсимон шаклдаги кузокча. Унда сохта тусикка бириккан 25-35 тача уруг булади. Карам кузоклари яшилнамо-сарик тусга, улардаги уруыар эса кунгир тусга кирган маналда уругаик материални йигиштириб олиб, кейин обдон етилиши учун куйиб куйиш керак. Кузоклар куриганида чатнаб ёрилади ва уругаари тукилиб тушади.
Do'stlaringiz bilan baham: |