Тузувчилар: т



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/58
Sana21.02.2022
Hajmi1,32 Mb.
#24605
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   58
Bog'liq
2 5463409124492444538

Натижани ҳисоблаш. Аввал олинган 10 мл крахмал гидролизатьи 
таркибидаги глюкоза миқдори аниқланади, сўнгра олинган ўсимлик материали 
таркибидаги 
крахмал 
миқдори 
тубандаги 
формула 
ёрдамида 
топилади:
Х – изланаётган крахмал миқдори (5 ҳисобида); 
А – олинган 10 мл гидролизат таркибидаги глюкоза миқдори (мг); 
В – крахмал-йод комплекс чўкмасини ҳосил қилиш учун олинган экстракт 
миқдори (мл. ҳисобида); 
0,9 – 
глюкозани крахмалга айлантириш учун берилган коэффициент; 
50 – 
крахмални экстракция қилишдаги хлорид экстрактининг ҳажми (мл 
ҳисобида); 25 – крахмални гидролиз қилгандан кейинги эритма миқдори (мл); 
Н – ўсимлик тўқимасидан олинган қуруқ модда миқдори (мл); 
100% га ўтиш коэффициенти. 
ФЕРМЕНТЛАР
Ферментлар 
кимёвий 
реакцияларни 
тезлаштирувчи 
биологик 
катализаторлар бўлиб, табиатига кўра энг юқори даражада такомиллашган 
оҳсил моддалардир. Улар хужайра, тўқима ва турли организмларнинг ҳаётий 
жараёнларининг асоси бўлган минглаб кимёвий реакцияларни тезлаштиради. 
Бу гуруҳ моддаларга, яъни биологик катализаторларга фермент номи 
берилиши ёки уларни иккинчи номи энзим деб аталиши бижғиш
жараёнларининг очилиши билан боғлиқ.
Петербург ФА ҳақиқий аъзоси К.С. Кирхгофф 1814 йили унаётган арпа 
дони (солод)дан олинган экстракт таъсирида крахмални қандлашиб, мальтозага 
айланишини кўрсатган. 1883 йили Пайон ва Персо арпа дони экстрактидан 
спирт билан чўктириш орқали крахмални қандга айлантирувчи диастаза 
(амилаза) ферментини ажратиб олишга сазавор бўлган. 1926 йилда Ж. Самнер 
томонидан тоза кристалл модда уреаза ажратиб олинган ва бунга оқсил 
табиатга эга деган хулосага келишган. 1930-36 йилларда Нортроп кристалл 
ҳолда пепсин, трипсин ва химотрипсин моддаларини ажратиб олган. ҳозирги 
35 


вақтда ферментларни 3000 дан зиёд турлари борлигини аниқланган. 
Ферментлар ҳақидаги таълимот алоҳида фан – энзимология фанига айланган.
Тирик ҳужайрани асосини ташкил қилувчи бирикмалар, оқсиллар, 
углеводлар, ёғсимон моддалар ва бошқа баъзи бир органик моддалар турли хил 
ўзгаришларга дуч келади. Улар ҳосил бўлади, ўзаро бир-бирига айланади
қисман парчаланиб йўқолади. Мана шу ўзгаришлар ниҳоятда тез ферментлар 
таъсирида боради ва шуни алоҳида таъкидлаш керакки, улар оддий 
температурада, нейтрал муҳитга яқин бўлган муҳитда. ва нормал босим 
шароитида боради. Умумлаштириб айтганда бу модда алмашиниш 
жараёнининг реакциялари.
Бизга маълумки, лаборатория шароитида эса, шунга ўхшаш реакцияларни
анча қийинчилик билан амалга ошириш мумкин. Масалан, оқсилларнинг 
гидролизланиш реакциялари тирик организмларда протеин гидролаза 
ферментлари иштирокида ниҳоятда тез ва осон борса, лаборатория шароитида 
оқсилнинг гидролизи бир неча соат кислотали муҳитда босим остида 
қиздириш ёрдамида амалга оширилади. Сизга маълумки, реакцияларнинг 
тезлигини бошқа бир моддалар таъсирида ўзгартириши катализ дейилади. 
Тирик организмда худди шундай жараён биокатализ деб аталади.

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish