Тузувчилар: т


Катализ тезлаштирувчи ёки мусбат



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/58
Sana21.02.2022
Hajmi1,32 Mb.
#24605
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   58
Bog'liq
2 5463409124492444538

Катализ тезлаштирувчи ёки мусбат (тезлаштирувчи) ва салбий 
(секинлаштирувчи) бўлади. Ундан ташқари гомоген ёки гетероген катализлар 
бўлади, яъни реакцияларда, реакцияга киришувчи моддалар биокатализатор 
бир фазада бўлса гомоген катализ, турли фазада бўлса, гетероген катализ 
дейилади.
Ҳар қандай катализларни тушунтирувчи, уларни механизмини асословчи 
назариялар мавжуд. гетероген катализда реакцияга киришувчи моддалар,
Масалан, Баландиннинг мультиплет назарияси. Бу назария гетероген 
катализнинг механизмини тушунтиради. Унга кўра катализ шартлари: 
1
. Катализатор билан реагентнинг ўзаро энергетик мослиги. 
 
2
Актив марказлар билан регентнинг фазовий, геометрик мослиги. 
3
. Регентнинг катализатор юзасида адсорбцияланаши ва десорб 
цияланаши. 
Тирик ҳужайраларда катализ жараёни ўзига хос катализаторлар-
ферментлар ёки энзимлар, яъни оқсил табиятига эга бўлган юқори молекуляр 
биологик гетероген катализаторлар ёрдамида амалга ошади. Кимёвий 
катализаторлардан фарқли равишда биокатализаторлар, яъни ферментлар 
реакцияларни ўзига хос уч хил асосий шарт асосида амалга ошади:
1 - 
шарт: Ферментлар реакцияларини ниҳоятда юмшок шароитда амалга 
оширади. 
2 - 
шарт: Ферментлар реакция шароитида ёки муҳити ўзгариши 
натижасида ниҳоятда тез ўз ҳусусиятларини ўзгартиради ёки йўқотади. 
3 - 
шарт: Ферментлар танловчандир, яъни кўпинча битта фермент фақат 
битта реакцияни ва айнан битта моддадаги маълум реакцияни амалга ошишини 
36 


таъминлайди. Масалан, уреаза ферменти мочевина таркибидаги
- C - N -
O
H
боқни узилишини, яъни гидролизланишини таъминлайди. Лекин бу фермент 
оқсил таркибидаги пептид боғини гидролизлашда катнаша олмайди. Демак 
ферментлар танлаб таъсир этиш ҳусусиятига эга. 
Ҳар бир фермент маълум бир органик ёки кимёвий группалар тўпламига 
эга бўлиб, улар қолдиқлари реакцияга киришувчи моддалар билан бирикади ва 
ўз каталитик функциясини бажаради. Бу группага асосан –SH- (сульфигидрил
қолдиқи, витаминлар қолдиқи ва бошқа органик бирикмалар кириши мумкин. 
Бу группалар тўплами фермент молекуласининг турли қисмларида жойлашиб, 

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish