Тузувчилар: т


ферментнинг функционал группалари



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/58
Sana21.02.2022
Hajmi1,32 Mb.
#24605
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   58
Bog'liq
2 5463409124492444538

ферментнинг функционал группалари дейилади.
 
Ферментларнинг актив марказлари:- ферментатив реакцияларда 
ферментлар иштирокини текшириш актив марказлар ҳақидаги тушунчаларни 
келтириб чиқаради. Фермент малекуласи субстрат молекуласидан жуда катта 
бўлади. Улар ўз-аро бирикканда фермент молекуласининг ҳамма қисми 
боғланишда иштирок этмайди. Фермент субстрат комплексида (ФС), 
ферментнинг фақат махсус қисмигина иштирок этади. Бу ферментнинг, айни 
шу реакцияни амалга ошираётган қисми ферментларнинг актив марказлари 
деб аталади. 
 
Ф + С

ФС 

Ф М 
Бу ерда, Ф- фермент, С- субстрат, ФС-фермент субстрат комплекси, 
М – Ферментатив реакция натижасида ҳосил бўлган махсулот. 
Масалан:1. α-амилаза + Крахмал =амилаза крахмал аралашмаси 
 
 
α-
амилаза + декистринлар ва оз миқдорда глюкоза ҳосил бўлади. 
2
. Протеин гидролаза + оқсил = оқсил фермент аралашмаси 
 

Протеин гидролаза + аминокислоталар.
 
 
 
3
. Липаза + Ёғ ва мой = фермент ёғ ва мой аралашмаси 
Липаза + Ёғ кислоталар ва глицерин ҳосил бўлади. 
37 


4-
расм. Ферментнинг мономер кўриниши-оқсил молекуласининг 
субстрат таъсирида шаклий ўзгариши: 
А. Дастлабки кўриниш. Б. Субстрат таъсирида ҳосил бўлган кўриниш. 
В. Активатор J таъсиридаги кўриниш. Г. Ингибитор. Д. Субстрат, 
активатор ва ферментнинг актив кўриниши. 
Актив марказ табиати жихатидан икки хил бўлади. Бир компонентли 
ферментларда актив марказ ролини бажаришда айрим аминокислоталар 
қолдиқи иштирок этса, икки компонентли ферментларда эса, уларнинг 
простетик группалари (коферментлар) бажаради. Фермент малекуласидаги 
кучли ўзгаришлар актив марказларни йўқолишига олиб келади. Бунга мисол 
қилиб ферментлар молекуласининг денатурация ва ренатурация 
жараёнларини мисол қилиш мумкин.
Турли хил группаларнинг фермент молекуласидаги комбинацияси 
ферментнинг актив маркази дейилади. Масалан, оқсил ўзгаришида иштирок 
этувчи хемотропсин ферментининг актив маркази серин, гистидин ва аспороген 
кислотаси 3 структурасида боғланишидан ҳосил бўлади.

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish