Тузувчилар: т


Ферментлар асосан 2 синфга бўлинади



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/58
Sana21.02.2022
Hajmi1,32 Mb.
#24605
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   58
Bog'liq
2 5463409124492444538

Ферментлар асосан 2 синфга бўлинади: 
 
Бир компонентли ферментлар, яъни каталитик ҳусусиятга эга бўлган оқсил 
молекуласидангина ҳосил топган ферментлар. Бир компонентли ферментларда 
актив марказ ролини бажаришда айрим аминокислоталар қолдиқи иштирок 
этади.
Икки компонентли ферментлар, яъни оқсил кисмдан (апоферментдан) ва 
оқсил булмаган (простетик группадан) қисмдан ташкил топган ферментлар 
38 


иштирок этади.
6-
расм. Фермент актив марказида субстратниниг 
жойлашишини кўриниши. 
Бу икки компонентли ферментларда қўшимча простетик группа ролини 
микроэлементлар иони, витаминлар, нуклеотидлар, ва бошқалар божариши 
мумкин уларни умумлаштириб коферментлар дейилади. Масалан, 
углеводларнинг парчаланишида оралиқ махсулот бўлган, пироузум 
кислотанинг кейинги парчаланиши пируватдекарбоксилаза ферменти 
иштирокида боради. Бунда сирка альдегиди ва СО
2
ҳосил бўлади. Мана шу 
пируватдекарбоксилаза ферменти 2 компонентли ферментлар туркумига кириб, 
унинг простетик группасига витамин В

ва 2 молекула Н
2
РО
4
кислота 
қолдиғи бирикмаси киради. 
Кўпчилик ферментларнинг актив группалари таркибига витаминлар 
киради. Масалан, витамин В аминокислоталарнинг оқсилланишида иштирок 
этувчи ферментлар таркибига киради. Икки компонентли ферментларга яна 
бир мисол бу катализ ферментидир. Бу фермент водород пероксидни парчалаш 
реакциясида иштирок этади. Бертран таклифига мувофик 2 компонентли 
ферментларнинг актив группалари фермент таркибидан осон ажралиши 
мумкин. Бунда ўз активлигини йўқотмайди ва бу қисм 
кофермент дейилади. 
Бир компонентли ферментларга энг кўп тарқалган 1930 йил олим Нортрон 
томонидан ошқозон шираси таркибидан олинган пепсин ферменти киради. 
Коферментлар:- кўпчиллик ферментларни активлашиши учун зарур 
бўлган қуйи молекуляр специфик бирикмалар киради. ҳозирги вақтда кимёвий
таркиби ва тузилиши ҳар хил 20 тадан ортиқ модда топилган бўлиб, улар 
ферментларнинг простетик группалари ёки коферментлар деб аталади. 
Коферментлар нисбатан кичик молекуляр массали органик моддалар. Кейинги 
текширишлар натижасидан келиб чиқиб, бир қанча коферментлар таркибига 
39 


витаминлар кириши аниқланди. В
1
, В
2
, В
6
, РР, С, биотин, пантотенат кислота, 
фолат кислота, В
12
, липоат кислота ва бошқалар киради. Лекин ёғда эрувчи
витаминларни коферментлик ҳусусияти аниқланмаган. Юқорида келтирилган 
биологик 
актив 
моддалар 
ферментларни 
активлигини 
оширувчи 
коферментлардир.
Ферментларнинг активлигига ниҳоятда кучли таъсир қилувчи маълум 
физик ва кимёвий омиллар бўлиб, улар ферментларнинг активлигини оширса – 

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish