Тузувчилар: т


(1 мл 0,1Н KMnO 6,36 мис оксиди чўкмасига тўғри келади



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/58
Sana21.02.2022
Hajmi1,32 Mb.
#24605
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   58
Bog'liq
2 5463409124492444538

(1 мл 0,1Н KMnO 6,36 мис оксиди чўкмасига тўғри келади). 
1. 
Yмл 0,1 Н KMnO
4
 
неча мг мис (1)-оксидига тўғри келади? 

1 мл 0,1 Н KMnO
4
––––––––– 
6,36 мг Сu
2
О

Yмл 0,1 Н KMnO
4
–––––––––
Х мг Сu
2
О 
2. Тажриба учун олинган 10 г ундан 100 г глюкоза эритмаси таёрланган 
эди, шунда 20 мл-даги глюкоза миқдори аниқлаш учун ишлатилади. 100 мл 
глюкоза эритмаси (ёки 10 г ун): W = 5 х
.
Y
/мг Cu
2
О/ 
3. Жадвалдан Wмг Cu
2
О – Fмг глюкозага мос келиши аниқланилади 
4. F 
мг глюкоза тажриба учун олинган 10 г уннинг неча %-ни ташкил 
қилади? 
10 г =10000 мг –––– 100% 

Fмг ––––––––– Z % 
Шундай қилиб буғдой уни таркибида Z% глюкоза борлиги ҳисобланади. 
4-
жадвал. 
Мис миллиграмларига тенг бўлган эрувчан қаид (глюкоза) микдори 
(Бертран буйича)
Мис Глюкоза 
Мис 
Глюкоза 
Мис 
Глюкоза 
Мис 
Глюкоза 
8,0 
3,75 
11,5 
5,50 
15,0 
7,25 
18,5 
9,00 
8,1 
3,80 
11,6 
5,55 
15,1 
7,30 
18,6 
9,05 
8,2 
3,85 
11,7 
5,60 
15,2 
7,35 
18,7 
9,10 
8,3 
3,90 
11,8 
5,65 
15,3 
7,40 
18,8 
9,15 
8,4 
3,95 
11,9 
5,70 
15,4 
7,45 
18,9 
9,20 
8,5 
4,00 
12,0 
5,75 
15,5 
7,50 
19,0 
9,25 
8,6 
4,05 
12,1 
5,80 
15,6 
7,55 
19,1 
9,30 
32 


8,7 
4,10 
12,2 
5,85 
15,7 
7,60 
19,2 
9,35 
8,8 
4,15 
12,3 
5,90 
15,8 
7,65 
19,3 
9,40 
8,9 
4,20 
12,4 
5,95 
15,9 
7,70 
19,4 
9,50 
9,0 
4,25 
12,5 
6,00 
16,0 
7,75 
19,5 
9,55 
9,1 
4,30 
12,6 
6,05 
16,1 
7,80 
19,6 
9,60 
9,2 
4,35 
12,7 
6,10 
16,2 
7,85 
19,7 
9,65 
9,3 
4,40 
12,8 
6,15 
16,3 
7,90 
19,8 
9,70 
9,4 
4,45 
12,9 
6,20 
16,4 
7,95 
19,9 
9,75 
9,5 
4,50 
13,0 
6,25 
16,5 
8,00 
20,0 
9,80 
9,6 
4,55 
13,1 
6,30 
16,6 
8,05 
20,1 
9,85 
9,7 
4,60 
13,2 
6,35 
16,7 
8,10 
20,2 
9,90 
9,8 
4,65 
13,3 
6,40 
16,8 
8,15 
20,3 
9,95 
9,9 
4,70 
13,4 
6,45 
16,9 
8,20 
20,4 
10,0 
10,0 
4,75 
13,5 
6,50 
17,0 
8,25 
20,5 
10,05 
10,1 
4,80 
13,6 
6,55 
17,1 
8,30 
20,6 
10,10 
10,2 
4,85 
13,7 
6,60 
17,2 
8,35 
20,7 
10,15 
10,3 
4,90 
13,8 
6,65 
17,3 
8,40 
20,8 
10,20 
10,4 
4,95 
13,9 
6,70 
17,4 
8,45 
20,9 
10,25 
10,5 
5,00 
14,0 
6,75 
17,5 
8,50 
21,0 
10,30 
10,6 
5,05 
14,1 
6,80 
17,6 
8,55 
21,1 
10,35 
10,7 
5,10 
14,2 
6,85 
17,7 
8,60 
21,2 
10,40 
10,8 
5,15 
14,3 
6,90 
17,8 
8,65 
21,3 
10,45 
10,9 
5,20 
14,4 
6,95 
17,9 
8,70 
21,4 
10,50 
11,0 
5,25 
14,5 
7,00 
18,0 
8,75 
21,5 
10,55 
11,1 
5,30 
14,6 
7,05 
18,1 
8,80 
21,6 
10,60 
11,2 
5,35 
14,7 
7,10 
18,2 
8,85 
21,7 
10,65 
11,3 
5,40 
14,8 
7,15 
18,3 
8,90 
21,8 
10,70 
11,4 
5,45 
14,9 
7,20 
18,4 
8,95 
21,9 
10,75 
 
 
5-
ЛАБАРАТОРИЯ ИШИ. 
КРАХМАЛНИНГ МИҚДОРИНИ АНИҚЛАШ 
Ишнинг мақсади- гуруч, буғдой ёки маккажўхори таркибидаги крахмал 
миқдорини аниқлаш.
Крахмал ўсимликлар дунёсида энг кўп тарқалган муҳим полисахаридлар 
ҳисобланади. Крахмал асосий озиқ-овқат манбаи бўлиб, ўсимлик донларидан –
арпа, маккажўхори ва гуручда 60-80 %, картошкада 12-24% ни ташкил қилади. 
Крахмал ўсимликлардан фотосинтез жараёнида синтезланади. Ўсимлик 
ҳужайрасида майда доначалар ҳолида бўлади.
Кимёвий структураси α –глюкоза мономеридан ҳосил бўлган 
биополимердир. Крахмал молекулалари икки хил кичик занжирли полисахарид 
амилоза ва амилопектиндан иборат. 
33 


Амилоза α-глюкоза молекулаларининг 1:4 гликозид боғлари ҳисобига 
бирикишдан ҳосил бўлган юқори молекуляр бирикма. 
Амилопектин альфа –глюкоза молекулаларининг 1:4 гликозид 
боғланишлардан ташқари, 1: 4 боғлари ҳисобига ҳосил бўлган юқоримолекуляр 
тармоқланган бирикма. Демак, глюкозанинг тўлиқ гидролиз маҳсулоти α-
глюкоза. 
Крахмални аниқлаш, унинг йод билан берган рангли реакциясига 
асосланган. Крахмалнинг миқдорини аниқлаш эса анча мураккаб бўлиб, унинг 
кислотали ёки ферментли гидролиз маҳсулотлари миқдорини аниқлашдан 
иборат. Аммо, бу усулнинг ўзига яраша камчиликлари бор. Масалан, кислотали 
гидролиз вақтида бошқа полисахаридлар ҳам гидролизланиши мумкин. 
Шунинг учун гидролизлашдан олдин крахмални ўсимлик тўқимасидан ажратиб 
олиб крахмални ўсимлик тўқимасидан ажратиб олиб, гидоллдизлаш керак. 
Гидолиз маҳсулоти глюкоза миқдорини билиш учун Бертран усулини Ёки 
эритмадаги қуруқ модда смиқдорини аниқлашнинг рефрактометрик усулини 
қўллаш мумкин. 
Реактив ва асбоблар:
1. 72%-
ли перехлорат кислота (НСIO
4
)
2.20%-
ли NaCl нинг спиртли эритмаси 
3. 
0,7 Н хлорид кислота 
4. 
0,25 Н NaОН нинг спиртли эритмаси 
5. 
Йод эритмаси, 6. Центрифуга, 7. Чинни ҳавонча, 8. Пробирка 
9.
Колба 
Ишнинг бажарилиши 
Гуруч чинни ҳавончада майдаланади. Майдаланган гуруч аналитик 
тарозида 200-500 мг тортиб олинади, пробиркага солиниб, 4мл дистилланган 
суб билан аралаштирилади ва 30 минутга қайнаб турган сув ҳаммомига 
қўйилади. 
Клейстрлаш жараёни тугаши билан пробирка хона температурасигача 
совитилиб, 15 минут 25 
0
Сли сув ҳаммомида ушланади. Сўнг пробиркага 3 мл 
72%-
ли хлорат кислотадан солиб, эритма 1 минут давомида шиша таёқча билан 
аралаштирилади ва яна сув ҳаммомига 30 минутга қўйилади. Кейин пробиркага 
сув ҳаммомидан олиниб, ундаги аралашма устига 10 мл сув қўшиб яхшилаб 
чайқатилади ва центрифугаланади. Ҳосил бўлган чўкма устидаги эритма 
эҳтиёткорлик билан 50 мл ли колбага олинади. Эритма ҳажми колбанинг ўлчов 
чизиғигача дистилланган сув билан тўлғазилади. 
Крахмал – йод комплекси ҳолидаги чўкма ҳосил қилиш учун 10 мл 
эритма центрифуга пробиркасига солиниб, устига 10 мл дистилланган сув, 5 мл 
20%-
ли натрий хлорид эритмаси ва 2 мл йод эритмасидан солиниб 20 минут
тинч қолдирилади. Сўнгра аралашма центрифугаланади. Пробирка тагига 
тушган чўкма устидаги эритма эҳтиёткорлик билан бошқа идишга қуйиб 
олинади. Пробиркадаги чўкмага 5 мл натрий хлоритнинг спиртли 
эритмасидан солиб аралаштирилади ва 10 минутдан кейин центрифугаланади. 
34 


Центрифугалаш натижасида ҳосил бўлган чўкма – крахмал –йод комплексини 
парчалаш учун пробиркага 2 мл 0,25Н натрий гидроксид эритмаси солиб 
аралаштирилади. 
Пробиркадаги чўкманинг эриши натижасида ажралиб чиққан крахмал эритмаси 
центрифугалаш йўли билан ажратиб олинади.
Крахмал эритмасига хлорид кислота билан гидролизлаш учун 2 мл 0,7 Н 
хлорид кислотадан солинади. Пробирка оғизи шиша тиқин билан беркитилади 
ва 3 соат давомида қайнаётган сув ҳаммомида сақланади. Гидролиз жараёни 
тамом бўлиши билан пробирка сув ҳаммомидан олиниб совитилади. Умумий 
ҳажми 50 мл га етказилади. 
Эритмадаги крахмал гидролизининг маҳсулоти бўлган глюкозани 
миқдори Бертран усулида аниқланади.

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish