Тузувчилар: т



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/58
Sana21.02.2022
Hajmi1,32 Mb.
#24605
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   58
Bog'liq
2 5463409124492444538

5
. Кофермент А, (КоА) моддалар алмашинувида кенг миқёсда иштирок 
этадиган коферментлардан ҳисобланади. 
6. Витаминли коферментлар, - яъни ферментларга баъзи бир 
витаминларнинг бирикиб, шу ферментнинг каталитик активлигини ошишига 
хизмат қилади.
Ферментларни ажратиб олишда ҳам худди оқсилларни ажратиб 
олишдагига ўхшаш усуллар, қўлланилади. (бу усуллар оқсиллар темасида баён 
этилган). Ферментларни ажратиб олишда ва уларни бошқа ферментлардан 
тозалашда жуда эҳтиёт бўлиш керак. Кўпинча тоза ҳолда фермент олиш 
мумкин, лекин қисман ёки бутунлай активлигини йўқотган бўлади. Шунинг 
учун барча қилинадиган ишлар паст темпиратурда ва оптимал рН да олиб 
борилиши керак. Уларнинг активлигини спектрофотометрикколориметрик 
ва бошқа усуллар билан осон аниқлаш мумкин. 
Фермени махсус адсорбентларга боғлаш катта аҳамиятга эга, бу эса 
фермент узоқ вақт активлигини йўқотмаслигига, реакция махсулотини осон 
ажратиб олишга имкон беради. Бундай боғланган фермент иммобилизация 
қилинган фермент деб аталади. Бунда ферментлар саноатнинг айрим 
тармоғларини ривожлантиришда алоҳида - аҳамиятга эга бўлиб, улардан қайта-
қайта фойдаланиш имконини беради. Кўпинча ферментларни иммобилизация 
қилишда целлюлоза ва декистрин ҳосилалари, агароза, полиакриламид геллар, 
оддий кварц ва бошқалар ишлатилади. 
Ферментлар молекуласи битта, иккита ёки ундан ортиқ полипептид 
занжиридан ташкил топган бўлади. Улардаги ҳар бир полипептид занжир 
ўзига хос бирламчи, иккиламчи ва учламчи стьруктурага эга бўлади. 
6 – 
ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ 
α-
АМИЛАЗА ФЕРМЕНТИНИНГ ДЕКСТИРЛАНИШ
ҚОБИЛИЯТИНИ АНИҚЛАШ. 
 
Ишнинг мақсади – Амилаза ферментларини ажратиб олиш. 
α

амилаза 
ферментининг декстирланиш ва бу жараёнга таъсир 
килувчи омилларни кўриб чиқиш.
Амилазалар – крахмални гидролизловчи, гидролизлар синфининг глюкозид 
гидролизлар синфчасига кирувчи ферментлардир. Амилазалар табиатда жуда 
кенг тарқалган ферментлар ҳисобланади: 

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish