Тузувчилар: т



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/58
Sana21.02.2022
Hajmi1,32 Mb.
#24605
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   58
Bog'liq
2 5463409124492444538

 1. 
α-
амилазалар (К.Ф.3.2.1.1) 
 2. 
β-
амилазалар (К.Ф.3.2.1.2) 
 3. – 
глюкоамилазалар (К.Ф.3.2.1.3) 
42 


α

амилаза одам ва ҳайвон организмида (сулак ва ошкозон ости бези 
ширасида), ундирилган бошоқларда (солод) кўп миқдорда бўлади. 
α
-
амилаза крахмал ва унга ўхшаш полисахаридларда– гликозид 1:4 
боғларни тартибсиз равишда гидролизлайди. Бунда декстринлар ва озроқ 
миқдорда мальтоза ҳосил бўлади. 
α

амилазани декстринловчи ферментлар деб 
атайдилар. 
Шу ферментлар иштирокидаги крахмал гидролизининг оралик 
махсулотлари декстринлар турт хил булади: 
1. Амилодикстринлар (ўртача молекулалар массаси 10000 у.б атрофида) 
– 
йод таъсирида кўк-бинафша рангга бўялади. Фелинг реактивини 
мальтозаларга нисбатан 1% га қайтаради. 
2. Эритродекстринлар (ўртача молекуляр массаси 6000-4000 у.б) – йод 
таъсирида қизил-қўнғир рангга бўялади, Фелинг реактивини мальтозага 
нисбатан 2-3% га қайтаради. 
3. Ахродекстринлар (уртача молекуляр массаси 3700 у.б) – йод таъсирида 
деярли бўялмайди, 70%-ли спиртда эрийди, Фелинг реактивини мальтозага 
нисбатан 10% га қайтаради. 
4. 
Мальтодекстринлар (уртача молекуляр массаси 1000 у.б) – йод 
таъсирида деярли бўялмайди, Фелинг реактивини мальтозага нисбатан 30-40% 
га қайтаради. 
β– аммилаза унаётган донли уруғлар, соя уруғларида ва картошка 
мевасида кўпроқ учрайди. 
β – амилаза ферменти крахмалдаги α –гликозид 1:4 боғларини тартибли 
равишда, бир четдан кетма-кет мальтоза қолдиқларини полисахаридлар 
занжиридан гидролизлайди. Β – амилазани қандловчи фермент деб атайдилар. 
Глюкоамилаза ферменти купрок могор замбуругларида учрайди. 
Глюкоамилаза ферменти таъсирида крахмалнинг -1:6 ва 1:4 глюкозид 
гидроксил боғлари гидролизланиб глюкоза молекулалари ҳосил бўлади. 
Амилаза ферментлари препаратлари озиқ-овқат саноатида кенг 
қўлланилади. Спирт саноатида крахмални қандлашда, нон тайёрлашда хамир 
таркибидаги бижғийдиган қандлар миқдорини оширишда ишлатилади. 
Ундирилган буғдой ва арпа актив ҳолатдаги α- ва β- амилазалар бўлиб, 
улар сувда яхши эриганлиги учун, сувли эритма ҳолида ажратиб олинади. α- ва 
β- амилаза ферментлари ҳар хил температурада ва муҳитларда ўз активлигини 
намоён қилади. Уларнинг шу хусусиятларидан фойдаланиб бир-биридан 
ажратиш мумкин. β-амилаза 70˚ С гача қиздирилганда парчаланса, α-амилаза 
актив ҳолда сақланиб қолади. β- амилаза муҳитнинг рН 4,8 қийматида 
оптимал 
активликка 
эга 
бўлса, 
α-амилаза 
активлигини 
йуқотади.Текшириладиган маҳсулотлар: крахмал эритмаси, ундирилган арпа 

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish