М. Г. Давлетш ин, Ш. Д устм ухам едова, М. М авлонов, С. Т уйчиева, М. Д ж ум абаева


кучни ва юкори мотивацияларни ташкил этилишини талаб килади



Download 5,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/93
Sana02.07.2022
Hajmi5,06 Mb.
#730775
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   93
Bog'liq
Ёш ва педогогик психология

кучни ва юкори мотивацияларни ташкил этилишини талаб килади.
54


Тафаккурнинг ривож ланиш ини кичик мактаб ёш ьд аги бола п си х и к аси н и н г 
с о гл о м л и ги д а, у н и н г би ли ш ф ао л ли ги д а куриш м ум ккн. Боланинг 
кизикувчанлиги, 
асосан, атроф -олам ни билиш , у р га н и ш га
каратилган б у л ад и . Б ола уйнаб туриб, 
ол ам
си р-си ноатлари , сабаб-ходисалари ва 
богликларидан хабардор булишга 
интилади. 
Масалан, бола узи мустакил равиш да кандай предметлар сувда чукиши, 
кай си л ар и эса 
сузишиии тадкн к кила олади. Бола аклий муносабатларда фаол 
булса, у ш ун чали к куп савол береди ва бу саволлар, асосан, хилма-хил булади. 
Болани кор. ём гир кандай ёп!ш и, куёш кечаси каерда булиши, машина кандай килиб 
ю риш и, срдан осм он гача булган 
масофани билиш жуда кязиктиради. Бу уларнинг 
«Нима учун?», «цандай килиб?», «Ньша орщпи?»
каби савслларига жавоб олишга 
каратилган булади. Бу ёшдаги болалар асосан узлари куриб турган нарса хакида 
чукуррок фикр юрита оладилар. Бу ёшдаги болалар тафаккурининг асосий тури 
образли тафаккурдир.
6-10 ёшли бола мантикий фикрлай олади, лекин, бу ёш асосан курганларига 
таяниб, таълим олиш га сензитив булган давр х.исобланади,
Аклий рнвожланиш ижтимоий о.чиллар билан белгиланади -индивид ижтимоий 
муносабатлар билан узгаради. Боланинг мактабда мунтазам равишда укишга утиши 
унинг атроф-хаё'тдаги нарса-ходнсаларгз нисбатан фикрини ва муносабатларини 
узгаришига олиб келади. Кичик мактаб ёш идаги укувчиларнинг тафагкури мантикий 
фикрлаш, мулохаза ю ритиш , хукм ва хулоса чикариш, таккослаш тахлил 
килиш нинг т у р л и усулларини 
куллаш дек 
узига хос хусусиятлари билан 
мактабгача ёшдаги болалар ва усмирлардан фарк килади. Таълим жараёнида 
тафаккур оп ераци ялари га, мустакил фикрлашга ургатиш кичик мактаб ёшдаги 
укувчиларни камол топтиришнинг гаровидир.
Даре жараёнида укитувчи турли вазиятларни тасаввур килишни сурайди. Бу 
холат, албатта, бирон-бир ёрдамчи куроллар-предметлар, макетлар, схемалар булган 
такдирдагина укувчи тасаввурини ривожлантириши мумкин. Акс холда бу ёшдаги 
болалар мустакил тасаввур харакатлари килишга кийналадилар.
Психолог Пиаже тадкикотларида 6-7 ёшли болалардан гурли хил баландликдаги 
идишлардаг и сув микдорини белгилаш суралган. Болалар сув микдорини ,бир-бири 
билан тенг булган идишларда курганларидан сунггина 'уз жавоблари HOTyfрилигини 
б илганлар. 
К и ч и к
м а к т а б
д а в р и д а
т а с а в в у р
асосан
б о л ал ар
раем 
чизаётганларида, шунингдек эргак ва хикоялар тукиётганларида ривожланади. Кичик 
мактаб ёшидаги болалар тасаввури жуда кенг ва хилма-хил булади. Айрим укувчилар 
реал борликни тасаввур этсалар, бошкалари эса фантастик образ ва вазиятларни 
т асавву р
этадилар. Шу боис кичик м актаб ёш ид аги болаларни реалистлар ва 
фантазёрларга ажратиш мумклн. Болалар купинча узларига маълум сиймолар, 
сюжеглардан фойдаланган холда янги образларни тасаввур этадилар, яратадилар, Бу 
тасаввурлар 
замирида уларнинг куркувни енгиши, дуст топиши, хурсандчилик 
хислари ёгади. Бундан ташкари тасаввур терапевтик натижа олиб келувчи фаолият 
еифатида хам намоён булиш и мумкин. Бола реал хаётда кийинчиликларга дуч 
келиб, улардан чикиб кета ол:.;аган холатда купинча хаёлга берилади. М асалан, 
мехрибонлик уйида тарбияланаётган бола узининг хамм а хавас киладиган оиласи,


уйи булиш ини, бу уйга угрилар келиб колса, у кахрамош ш к килиш ини тасаввур 
килади. уз тасаввурид а яхш и ёки ёмон холатларни бошидан кечирган бола узининг 
келгуси х атти -харакатлари м о ти вац и яси учун зам и н та й ёр л ай д и . К а тта л а р га
нисбатан тасаввурнинг болалар хаётида ахамиятн ж уда катга. Бола тасаввур килиб 
атроф-хаётни чукуррок била бош лайди, уз-Узининг ш ахсий таж рнбасидан тасаввур 
ёрдам ида 
четга 
чика 
олади, 
ижодий 
лаёкати 
ривож ланади, 
ш ахсий 
хусуси ятл ари н и н г ривож ланиш ига хизм ат килади,
Боланинг хаёли теварак-атроф таассуротларн, тасвирий санъат асарларнни 
етарли д араж ад а акс эттириш да вуж удга келади. С ийм олар, ш артли белгидар, 
табиат м анзаралари ж амланиб, з^увчиларда хаёл пайдо булади.
Укув ф аолияти боладан бсрилган укув м атериалларнни эсда саклаб колишни 
талаб этади, укитувчи укувчиеига ним ал арии эслаб колиши зарурлиги хакида 
курсатмнлар беради. Укувчи нимани эслаб колиши кераклигини такрорлайди, уни 
туш униб олиш га харакат килади. Л екин бу ешда ихтиёрсиз хотира, ш убхасиз, 
у стунлик килади. Боланинг хотирасида сзклаб 

Download 5,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish