М. Г. Давлетш ин, Ш. Д устм ухам едова, М. М авлонов, С. Т уйчиева, М. Д ж ум абаева


"Менга чиройли форма, дафтар, целом ва ручкалар сотиб олиб бериш ади”', "Мактабда



Download 5,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/93
Sana02.07.2022
Hajmi5,06 Mb.
#730775
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   93
Bog'liq
Ёш ва педогогик психология

"Менга
чиройли форма, дафтар, целом ва ручкалар сотиб олиб бериш ади”', "Мактабда
урт окларим куп булади ва мен улар билан мазза килиб уйнайм ан”, "Мактабда
ухлатиш майди ", "Мактабнинг ташкц рамзлари, шубх^асиз мактабдаги болаларни
жуда цчзиктиради, лекин бу мактабда м у ва ф ф а к и я т и уциш учун асосий сабаб
була олмайди", "Мен отамга ухш аган булишим учун укцш им керак", "Езишни
ж уда яхш и курам ан", "Уцишни у р га н а м а п ”, "Мактабда цийин мисолларни
ечишни урганаман".
Ушбу хохиш ва харакат боланинг мактабда муваффакиятли 
укиши учун табиий равишда асос була олади. Боланинг энди узит* катта 
булганини, богча боласи эмас, балки маълум бир мажбуриятлари бор укувчи 
булишини англаши, жиддий фаолият билан шугулланаётганлигини билиши 
нихоятда мухим. Боланинг мактабга боришини истамаслиги хам салбий холат 
хисобланади. Мактабда шахеий ва ижтимоий-психологик тайёргарлик болаларда 
тенгдошлари, укитувчилари 
билан муносабатга 
кириша олиш 
хусусиятини 
шакллантиришни хам уз ичига олади. Хар бир бола болалар жамоасига кушила 
олиши, улар билан хамкорликда харакат кила олиши, баъзи вазиятларда уларга ён 
босиб, бошка вазиятларда ён босмасликка эриша олиши зарур. Ушбу хусусиятлар 
боланинг мактабдаги янги шароитларги тез мослаша олишини таъминлаб беради. 6-7 
ёшли болалар укишидаги асосий кийинчилик ш ундаки, купинча бу ёшдаги болалар
49


укитувчини узок вакт давомида тинглай олмайдилар, укув харакатларига узок вакт 
уз диккатларини карата олмайдилар. Бунга сабаб, факат. шу ёшдаги болаларда 
ихтиёрий диккатнинг ривожланмаганлигида эмас, балки боланинг катталар билаи 
мулокотга кириша олиш хусусиятига хам боглик. Чунки, шу хусусияти ривожланган 
болалар эркин мулокотга кириша оладилар, кизиктирган нарсалар хакида сурай 
оладилар. Натижада уларнинг укишга булган кизиккшлари ортади ва укитувчи 
гапираётган нарсаларни диккат билан узок вакт эш ита оладилар. Демак, боланинг 
м актабга тез мослаш иш и ва м уваф ф акиятли укишида шахеий ва ижтимоий- 
психологик тайёргарлигининг хам ахамияти жуда катта.
Бу даврд а болалард а аввало билиш сохалари, сунгра эса эмоционал 
м отивацион йуналиш
буйича 
ички ш ахеий хаёт бошланади. У ёкн бу 
йуналишдаги рнвожланиш образлиликдан рамзликкача булган боскичларни $тайд>(. 
Образлилик 
дейилганда 
болаларнинг 
турли 
образларни 
яратиши, 
уларни 
узгартириши ва эркин харакзтга келтириши, рамзлилик дейилганда эса белгилар 
тизими (математик, лингвистик, мантикий ва бошкалар) билан ишлаш малакаси 
тушунилади. Мактабгача ёш даврда ижодкорлик жараёни бош лан ад и . И ж од корлик 
лаё ка ти , асосан , б о л ал ар н и н г конструкторлик уйинларида, техник ва бадиий 
ижодларида намоён булади. Бу даврда махсус лаёкатлар куртакларининг бирламчи 
ривожланиши кузга таш лана бош лайди. Мактабгача даврда тасаввур, тафаккур ва 
нутк умумлашади. Бу эса бу ёшдаги болаларда тафаккур килиш омили еифатида 
ички нутк юзага келаётганлигидан далолат беради. Билиш жараёнларининг синтези 
боланинг уз она тилини тулик эгаллаши асосида ётади. Бу даврда нуткнинг 
шаклланиш жараёни якунлана бош лайди. Нутк асосидаги тарбия жараёнида 
болада содда ахлок меъёрлари ва коидалар згалланилади. Бу меъёр ва коидалар 
бола ахлокини бошкаради.
Т а к р о р л а ш ва м ухокам а к и л и ш у чун саволлар.
1. Богча ёшидаги болаларнинг психологик хусусиятлари.
2 Богча даврида бола шахсининг ривожланиши шарт-шароитлари.
3. Богча ёшидаги бола фаолиятининг психологик хусусиятлари.
4. Богча ёшдаги болада хулк мотивларининг ривожланиши ва узига бахо 
беришининг шаклланиши.
5. Богча ёшидаги болада билиш жараёнининг ривожланиши.
6. Богча ёшдаги боланинг мактабдаги таълим га психологик тайёргарлиги.
50


1. М як таб гач а ёш даври неча ёш ларни уз и чи га оладн.
A) 3 -7 ёш;
Б) 4 -5 ёш;
B) 6 -7 ёш.
2. М яктабгач а еш даги болаларнинг энг асосий хусусияти нима.
A) Мулокотчанлиги;
Б) Харакатчанлиги ватаклидчанлиги;
B) Ташаббускорлиги.
3. М актабгача ёш даги болаларда характер хнслятлари д ан каисиларн фаол 
ри вож лан а бош лайди.
A) Ирода, мустакилликдашаббускорлик;
Б) Масъулиятлилик, кизикувчанлик;
B) Мулокотга киришувчанлик.
4.
Э нг ав вало бола м актаб га кайси ж ихатдан та й ё р булиш и керак.
A) Аклий жихатдан;
Б) Ахлокий жихатдан;
B) Жисмоний жихатдан.
5. Б оланинг м акгаб д а таъ ли м олиш га т а й ёр гар л и ги кандай хусусинтларда 

Download 5,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish