Маъруза Реляцион алгебра ва реляцион ҳисоблаш элементлари



Download 0,81 Mb.
bet1/2
Sana25.02.2022
Hajmi0,81 Mb.
#296887
  1   2
Bog'liq
Mavzu5-6


Маъруза-5. Реляцион алгебра ва реляцион ҳисоблаш элементлари

Реляцион МБда ахборотларни ортиқчалигини нормаллаштириш йўли билан камайтирилади. Жадваллар устида ҳар хил амаллар бериш мумкин. Бу амалларни тартиблаб ишлаб чиққан одам Кодд. Амалларга қуйидагилар киради:

    • Тўпламлар устида бирлаштириш, кесишув, айирма, декарт кўпайтмалари киради.

2. Махсус реляцион амаллар, уларга: проекция, бирлаштириш, ажратиш (танлаб олиш) амаллари киради.

Муносабатлар устида амални бажариш учун

ишлатиладиган тилларни икки синфга ажратишимиз мумкин:


Реляцион алгебра тиллари
Реляцион ҳисоблаш тиллари

Реляцион алгебра ва унинг амаллари.

Реляцион алгебра ва унинг амаллари.


Энг пастки босқич – кортеж
    • Бунда дастурчи ёзувлар ёки кортежлар билан ишлайди.

Реляцион алгебра
    • Бунда дастурчи муносабатлар устида юқори босқичли амаллар тўпламини киритади.

Энг юқори босқич – ҳисоблаш босқичи
    • Бунда дастурчии бевосита компьютерга махсус тилларда мурожаат қилади ва машина бу мурожаатни қабул қилади.

Реляцион алгебра ва унинг амаллари.

Реляцион алгебрада 4та амал ишлатилади:

    • R ва S муносабатларни бирлаштириш RUS кўринишида берилиб, бу амални натижаси R муносабатга тегишли бўлган ёки S муносабатга тегишли бўлган ёки иккаласига ҳам тегишли бўлган кортежлар тўпламидир. Бу амалларни бажараётганда бир хил тартибда бўлиши керак. Натижани тартиби ҳам операндлар тартибига тенг бўлади.

Бирлаштириш
    • R ва S муносабатларни айирмаси R-S кўринишида ёзилади ва ундаги кортежлар тўплами R муносабатга тегишли, лекин S муносабатга тегишли бўлмаган кортежлардир. Бу амални бажарганда ҳам операндларни тартиби бир хил бўлиши керак.

Айирма
    • Бизда R ва S муносабат берилган бўлсин. R муносабатни тартиби R-Р ва S муносабатники S-q га тенг бўлсин. Унда декарт кўпайтма R*S кўринишида ёзилиб, унинг натижаси узунлиги Р+q га тенг бўлган кортежлар тўпламидан иборат бўлиб, бу кортежларни биринчи Р компонентаси R кортежга тенг бўлади, қолган q компонентаси S кортежга тенг бўлади.

Декарт кўпайтма

Download 0,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish