Dunyo kartalarini tuzishda ishlatiladigan to’g’ri burchakli



Download 228,5 Kb.
bet1/16
Sana11.07.2022
Hajmi228,5 Kb.
#774716
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
Bog'liq
картография м м






ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ
ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
ЗАҲИРИДДИН МУҲАММАД БОБУР НОМИДАГИ
АНДИЖОН ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ
ГЕОГРАФИЯ КАФЕДРАСИ


К А Р Т О Г Р А Ф И Я
( МАЪРУЗА МАТНЛАРИ)


ТУЗУВЧИ: г.ф.н. Р.Б.ҚОДИРОВ


АНДИЖОН-2007
КАРТОГРАФИЯНИНГ ҚИСКАЧА РИВОЖЛАНИШИ ТАРИХИ

Қадимги замонларда ерни шар шаклда деб уйлаганар. Ернинг шарсимонлиги ва катталиги хақидаги баъзи маълумотлар эрамиздан олдинги бир неча ерлар олдин мавжуд бўлган. қадимги Юнон олимлари Парменид (эрамиздан аср олдин) ва Пифагор (милоддан 6 аср илгари) ерни шарсимон шаклда деган фикрни биринчи бўлиб айтганлар. Улар ер юзасида йил давомида булиб турадиган табий ходисаларни синчиклаб кузатиш натижасида шу фикрга келишган.


Кейин эса Аристтел ернинг шарсимонлигини илмий далиллр орқали исботлаб берди. Унинг далил исботлари соддарок бўлиб, қуйидагича Ой тутилганда ойга ўшаган ернинг сояси доира шаклида бўлиши: денгизда яқинлашиб келаётган кеманинг дастлаб мачтаси, кейин эса корпуси кўриниши: шимолдан жанубга борган сари шимол томондаги юлдузнинг кўринмай қолиши ва х. к.
Эратосфен эса ернинг катталигини < ўлчаш йўлим билан биринчи бўлиб, аниқлади. У бир хил меридианда жойлашган Александрия ва Асвон шаҳар орасидаги Меридиан ёйнинг узунлиги 7,12, га тенглиги аниқлаб, бу ёй меридиан айланаси узунлигининг 1/50 қисми эканлигини хисоблаб чиқарган. Шу асосда 39500 км га яқин бўлса керак деган фикрга келади.
Шу ерда Эратосфеннинг картографиянинг ривожига қушган хиссасини алохида қайд этиб ўтиш керак. Чунки Эратосфен «география » номли машхур китобида ўша вақтда маълум бўлган худдаларни картага туширган. Картасида параллел ва меридианлар ҳам ўтказилган.
Яна бир Юнон олими Гиппархнинг (милоддан олдинги 160-125 йй) хиссаси ҳам катта. У 360 ни майда бўлакларга яъни минут ва секундларга бўлишни, географик объектларни картага туширишда географик координаталардан (узунлик ва кенглик) фойдаланишни тавсия эган. Клавдий Птоломей (эрамизнинг 9-168 йй) «Географиядан қўлланма» китобида шу даврда маълум бўлган жойларнинг карталарини беради. Поломей географиянинг асосий вазифаси Ер юзини картографик тасвирлашдир деб тушунтиради.
Ернинг шакли ва катталигини аниқлашда ўрта Осиёда яшаб ўтган аждодларимизнинг хизматлари ҳам салмоқлидир. Муса Мухаммад Ал Хоразмий Багдод обсерваториясида илмий тадқиқот ишларини олиб борган ва 1 меридиан ёйнинг узунлиги 111,8 км га тенг эканлигини хисоблаб топган.
Абу Райхон Беруний эса ернинг катталигини ўлчашда янги усул қўллаб, 1 меридиан ёйнинг узунлиги 111,6 км га енг эканлигини хисоблаб топган. Беруний ўз даврида ернинг радиусларини ўта катта аниқликда ўлчаб топади. У меридин айланасининг узунлигини 40 183 км (хозирда меридиан узунлиги 40 008,6 км) эканлигини хисоблаган. Абу Райхон Берунийнинг Дунё картографиясига қўшган хиссаси ҳам катта. Меркаордан 500 йил илгари Дунё картасини тузишда ту\ри бурчакли цимендрик проекцияни ишлатишни ва ярим шарлар картасини ўзишини таклиф қилган ҳамда уни чизиш йўлларини кўрсатиб ўтган .
Ўрта асрларга келиб 2 (.) орасидаги масофани осонрок аниқлаш йўллари топилди. Голландиялик олим В. Снеллиус (1580-1626 йй) геодезик таянч пунктлари ахлил этишда триатульяция усулини қўллаган. Бу эса паралел ва меридианларнинг хоҳлаган қисмини ўлчаш имкониятини яратди. Француз Пинер Ж (1620-1682 йй) теодолит ёрдамида трионогуляция усули билан 1 меридиан ёйнинг узунлигини 111,21 км ер меридианининг узунлиги 40 036 км, радиус узунлиги 6371,69 км ге тенглигини аниқлаб чиқди.
1570 йилда актверпенлик картограф А Ортемий “Ер шари тасвири” номли атласни босиб чиқарди. Атласда 53 та карта берилган.
Денгиз кемачилигини ривожланиши туфайли картография ҳам ривожланди. Голланд каротграфи Герард Меркатор 1595 йилда тенг бурчакли цилиндрик проекцияда. Ер шарининг картасини тузди, ундан денгиз кемачилигида фойдаланиш йўлларини кўрсатиб берди. Дунё атласини чоп эттирди.
Европа цивилизациясининг гуллаб яшнаши натижасида ернинг шакли шар шаклида бўлмас, қутбий радиуслари бир-бирига тенг эллипсоид шаклдаги маълум бўлди. Буни И. Нютон исботлаб берди. Француз Ж Деламбр (1749-1822 йй) градус ишларига таяниб, ернинг экваторил радиуси 6 375 653 км, қутбий радиуси 6 356 564 м, меридиан айланаси 40 000 км деган фикрга келади. Ер меридини айланасиннг ¼ қисми, яъни чорагининг 1 м деб қабул қилинди.
ХIX асрда турли мамлакатларда олиб борилган кузатишлар натижасида ернинг шакли эллипсоиддан ҳам фарқ қилади деган фикрлар пайдо бўлди. Немис олими И.Б. Листинг (1808-1882 йй) ер ўзига хос ноаниқ мураккаб шаклга эга деган хулосага келди. 1873 йилда ернинг бундай шаклини геоид деб аташни таклиф қилди.
Собиқ ССР даврида картография Фани янада ривожланди. Бир қанча географик атласлар (Ленинград, Карелия АССР, Дунёнинг ката совет атласи, Денгиз атласи СССрнинг иқлим атласи ССР нинг қишлоқ хўжалиги атласи, Дунё халқлари атласи, Дунёнинг табий геогрфик атласи, Антарктика, АқШ ва бошқа кўплаб атласлар яратилди.
Айрим Республкаларнинг табиат ва қишлоқ хўжалги комплекси атласлари ҳам яратилди. (Белоруссия, Арматистон Украина ва Молдавия, Грузия, Озарбайжон, Ўзбекистон, Тожикистон ва х.к.)



Download 228,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish