Dunyo kartalarini tuzishda ishlatiladigan to’g’ri burchakli



Download 228,5 Kb.
bet3/16
Sana11.07.2022
Hajmi228,5 Kb.
#774716
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
Bog'liq
картография м м

КАРТОГРАФИК ПРОЕКЦИЯЛАР

Картани тушуниш учун, унинг пландан фарқи нимада эканлигини англаш учун ва ниҳоят эллипсоид (шар) сиртини текис қо\озга (картага) туширишда хосил бўладиган ўзгаришларни тасаввур қилиш учун картографик проекциялар ту\рисида қисқача маълумга эга бўлиш зарурдир. Бундан ташқари мактаб дастурида ҳам картографик проекциялр тў\рисида қисқача маълумот бериш кузда тутилган. Шуни назарга олиб, биз қуйида картографик проекциялар ту\рисида алохида тўхталиб ўтамиз.


Картографик проекция деб ернинг каварик юзасини (эллипсоидини) текис юзада, яъни картада тасвирлаш усулига айтилади.
Картографик проекция ту\рисида етарли даражада билимга эга бўлган киши картада хатоликларни, уларнинг турлари ва тарқалишини тасаввур қила олади. Ернинг шарсимон юзасини ўзгартирмасдан фақат глобусда бир хил масштабда акс эттириш мумкин. Ер юзасини теккис юзага ёйиб тасвирланганда қуйидаги хатоликлар келиб чиқади:
1 Бурчак хатолиги
2. Оралиқ хатолиги
3. Майдон хатолиги
4. Шакл хатолиги
Бу хатоликларнинг вужудга келишини ва уларнинг ер шари бўйича картада тарқалишини кўргазмали қилиб кўрсатиш учун глобус меридианлари буйича ёйилади, натижада тилимлар орасида очик жойлар хосил булади.
Агар глобус юзасини параллеллар буйлаб кисмларга (паласаларга) булиб, уларни текисликка бир меридиан буйича ёйилса, паралеллар орасида хам очик жойлар вужудга келади.
Тилим ва паласаларни бир хилда ёйиб, очик жойлар тулдирилса, дунё картаси хосил бўлади.
Дарсликнинг 58 ва 59 расмларидаги глобусни бўлакларга бўлиб тасвирланган дунё картаси билан бу бўлакларни ёйиб туташтирилган дунё карталарини 60 ва 61 расмлар бир- бири билн таккосласак вужудга келган хатоликни кўрамиз. Бундаги хатолик асосан оралиқ хатоликдан иборат бўлади. Майда масштабли бундай карталарда узунлик масштаби экватор билан бошлан\ич меридиандагина ўзгармай сақланиб қолади, яъни ёйиб қўшилмаган майдонларда хатолик бўлмайди.
Карталарда хатосиз тасвирланган жойлардаги узунлик масштаби бош масштаб деб аталади. Хато билан тасвирланган майдондаги масштаблар ўзгарувчан бўлиб, улар хусусий масштаб дейилади. Географик карталарда одатда бош масштаб кўрсатилиб, у жанубий рамканит тагига ёзиб қўйилади.
Картанинг бирор қисми хусусий маштабини аниқлаш учун ўша жойда ўтадиган меридиан ёки параллел ёйи узунлигининг унинг ер юзидаги хаққий узунлигига нисбатини олиш керак. Бу қуйидаги формула билан топилади.
Бу ерда м хусусий масштаб е картдаги
м


Download 228,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish