Dunyo kartalarini tuzishda ishlatiladigan to’g’ri burchakli



Download 228,5 Kb.
bet4/16
Sana11.07.2022
Hajmi228,5 Kb.
#774716
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
Bog'liq
картография м м

m=

e

L



еридиан ёки параллел ёйнинг узунлиги
(см хисобида)
L- ер юзасидаги шу меридиан ёки
параллел ёйнинг хаққий узунлиги
L қиймати қуйидаги жадвалда берилди.
Ҳар хил кенгликлардаги параллел ва мериданларнинг 10 ёйи узунлиги

географик кенгликлар (градусда)

паралеллар 10 ёйининг узунлиги (м хисобида)

Меридианлар 10 ёйининг узунлиги (тенглик буйича м хисобида )

0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
60
65
70
75
80
85
90

111
110
109
107
104
100
96
91
85
78
71
63
55
47
38
28
19
9
0

321
901
641
552
649
952
488
290
395
848
697
995
801
176
187
92
394
735

110
110
110
110
110
110
110
110
110
111
111
111
111
111
111
111
111
111

579
596
629
676
739
814
898
989
085
182
278
370
455
531
594
643
677
694

Масалан:: ўрта мактаб ўқитувчилари учун чиқарилган Ўрта Осиё республикаларининг атласиди. Тошкент ва қараганда шаҳарлари атрофининг хусусий масштабларини аниқлаш керак бўлсин. (картада бош масштаб 1:20 000 000)


Тошкент шаҳри 40- паралеллда жойлашган картада бу кенгликдаги 100 параллел ёйнинг узунлиги еқ5 см ер юзасида эса унинг узунлиги Lқ 85395 м .
85395*100 қ853950м. 400 ёйнинг узунлиги 85395000 см (юқордаги жадвалдан олинди) формулага қўйсак:

m=

e

=

4,5 см

=

1

L

85395000 см см

18.976.700 см



қараганда шаҳри эса 500 паралеллда жойлашган. Картада бу кенгликдаги 100 параллел ёйнинг узунлиги еқ3,6 см, ер юзасида эса унинг узунлиги Lқ 71697м


(71697 м *100 қ 716970м. 716970*100 қ 71697000 см)
формулага асосан:

m=

e

=

3,6 см

=

1

L

71697000 см см

19,915,800 см



Демак, Тошкент атрофининг хусусий масштаби 1:18976700 бўлса, қараганда атрофида 1:19915800 га тенг экан.


Биз бу шаҳарлар атрофининг хусусий масштаблари билан уларнинг бош масштабларини таққосласак, улар орасидаги хатоликни кўриш мумкин.
Ҳар қандай майда масштабли географик картадаги хатоликлар, меридианлар бўйича (Р) ва бурчаклар бўйича ( ) тарқалади.
Картадаги хатолик бир хил бўлган (.) ларни бирлаштирувчи чизиқлар изаколлар деб юритилади.
Китобдаги 60 ва 61 расмларда тасвирланган дунё карталарини таққослаганда, уларнинг ташқи кўриниши яъни рамкаси, меридиан ва паралелларии хатоликларнинг характери жихатидан бир-биридан фарқ қилади. Бундан ташқари уларда қуруқлик ва океанлар шакли, ўлчами хар-хил чунки, бу карталар хар хил усулда тасвирланган. 60- расмда сферик юза текис юзага паралеллар бўйича ёйиб тасвирланган. Бу картада меридиан узунликлари сақланган холда параллеллар экватор узунлигигача чўзилган. Шунинг учун хатолик экватордан кутбларга томон ошиб боради. Хаттоки, глобусда бир (.) тарзида тасвирланган кутблар бундай карталарда экватор узунлигига тенг чизиқ шаклида тасвирланади. 61-расмда дунё картаси паралелларни хар хил йўналишда ёйиш натижасида вужудга келган. Натижада меридиан ёйлар шаклида тасвирланган.
Биз кўриб чиққан усуллар ернинг эллипсоиди юзасини текис юзада тасвирлашнинг икки усули, холос. Хозирги замон картографиясида булардан ташқари яна бир қанча мавжуддир. Буларни махсус Фан-математик картография ўргатади.

Download 228,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish