Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Цирк; туртинчи фасл. Хилтдан буладиган бе^уш



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Цирк; туртинчи фасл. Хилтдан буладиган бе^уш
килувчи иситма
Б у иситма, купинча, меъда бузилиши [сабабли] хом цолган, [ба­
данга] сочилган ва куп ^амда [табиий] цувватни енгиб олган балгам 
сабабли булади; куп цолларда унинг зарар етказишига меъда куч- 
сизлиги ёрдам беради. Б алгам ^ аракатга келиб 
чирий бошлаганда 
цувватни яна купроц енгади; цувват [худди] ^айратда цолгандек бу­
лади: агар цувватни модда билан биргаликда 
уз з^олига 
цуйилса, 
[моддага царшилик цилишга] цувват кучсизлик цилади, агар моддани 
секинлик билан бушаттиришга машрул булинса, модда буйсунмайди 
ёки цузгалиб цувватни буради. Агар сурги ёки томирдан цон олиш 
каби кучли [тадбир] цуллаб бушатишга уринилса, цувват буни кутара 
олмайди. Модда тинч турганида цам [касалда] бе^ушлик содир була 
туриб [кучли тадбирни] цандай цилиб кутара олеин!? Аммо шундай 
булишига царамай, касалларнинг бушалишга э^тиёжлари зур, шу- 
нингдек, уларнинг овцатга булган э^тиёжлари цам катта булади. Чун- 
ки уларнинг хилтларида 
баданга озиц булиб, уни 
кучайтирадиган 
нарса йуц — баданлари озицсиздир. Агар овцатланишга буюрсанг, ку- 
тарилаётган модда купаяди, овцатлантирмаганда эса, [45] цувват ту- 
шиб кетади-
Б у иситманинг бошланишида юракка совуц модда цуюлиб бех,уш- 
лик пайдо цилади ва бунда томир уриши кичик, суст ва тафовутли бу­
лади. Кейин табиат моддани циздириб суюлтиришга уринади, модда­
нинг айрим булакларини царакатлантираётган чириш бунга ёрдамла-
www.ziyouz.com kutubxonasi


96
Т и б ц о н у н л а р и. Т у р т и н ч и к и т о б
шади. Шундай цилиб, юрак [балгам] совуцлигининг зараридан цутула- 
ди-ю, аммо [унинг] хароратининг зарарига дуч келади, томир уриши эса, 
айницса цисилиш пайтда тез, гарчи шу билан бирга кичиклик, сустлик 
ва сийраклигн голиб булса-да, тезлигн бошца [иситмалардагидан] кура 
купроц булади. Бу иситманинг [тутиш] даври балгамдан буладиган 
иситма тутпш даврига ухшашднр ва у [касалдан] ажралиб кетмайди.
Бу иситмада, купинча, юз купчийди ва Оадан шишади. Касаллар- 
нинг ранглари бир холатда турмай, гохо сувсимон ва гохо цуррошин- 
симон булади, баъзан эса сарраяди ва баъзан цораяди. Уларнинг лаб- 
лари [цора] тут еган кишининг лаби сингарп булади. Бундай касал- 
нинг кузи хира кукимтир булади, касаллик хаяжонга келганда б\тил- 
ган кишининг кузидек ж уда прриб чикадн. Касалнинг цовурра торай- 
ларининг таги, шунингдек, [барча] ички аъзолари жуда купчийди; ку­
пинча, у нордон цусади. Агар унинг пчки аъзоларининг бпрор ерида 
шиш м авжуд булса, сорайишга хеч кандай умид колмайди.
Бундай иситма баъзи вацтларда цуюц сафронинг купаниб кети- 
шидан ^ам юз беради; бунда ички аъзолар куйпб ачишадп ва касал 
ут цусади. Бунинг тутиш даврлари купрок балрамдан буладиган нсит- 
ма даврларига [ухшаш] булади.

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish