Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

ифёлус
ва 
л иф уриё
иситмаларидир. Бу иккаласи чирийдиган ва 
чиримайдиган [хилтлар] Урнининг турлилигига цараб, совуцлик ва 
хароратнинг бадан ичкарисида ёки ташцарисида [сезилишига] биноан 
фарц килинадиган иситмалар жумласидандир. Булар уч турдан ибо­
рат: «бехуш цилувчи хилтдан буладиган» деб махсус аталган иситма, 
кундузи тутадиган ва кечаси тутадигап иситмалар.
1^ирк биринчи фасл. Совуц ичга яширинган ва иссик
сиртда зохир буладиган иситма, яъни и ф ё л у с иситмаси
Бу иситма чуцур ичкариликда х°сил 
булнб,
уша турган жойини 
совутувчн шишасимон балгамдан пайдо булади. Лекин бу балгам гохо 
-чирийди ва шу чириган [цисми]дан бур кугтарилиб, бадан юзасига тар- 
цалади ва у ерда алаигаланади, чиримаган [цисми] эса [бадан] ичка- 
рисинп совутади. Шундай пайтда балгам совуцлигининг бадан сирти- 
да билннмай туришига сабаб, балгамнинг тинч булиши ва унга яцин 
аъзолар унинг таъсирига куникиб цолганлигидандир- Унда чириш 
бошланганида эса, у бутун баданга тарцалиш д араж аси га етмаса хам, 
[баданга] бирмунча тарцалади.
Б е л г и л а р и : бунинг белгилари айтиб утилган [балгам иситма­
си] белгиларининг айнан узидир; сийдик [44] совук ва хом булиб, Xa ' 
рорати шу жинсдан булган бошца [иситмалардаги] сийдпк харорати-
www.ziyouz.com kutubxonasi


94
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
дан камроц булади. Томир уриши — суст ва сийракдир. Бу иситма 
^ар куни шиддат билан тутади, лекин моддасининг цуюцлиги сабабли, 
купинча, турт кунда бир ва кунора тутадиган иситмага айланади, чун- 
ки бундай модда б ад а н д а
1
оз булиб, чириши [цам] кам, а^ён-а^ёнда 
булади, модданинг камлиги эса, [иситма тутиш] даврини узоклашти- 
рувчн сабаблардандир. Аммо бу ^ол иситмани 
балгам иситмалари 
жумласидан чицармайди, чунки бу иситманинг балгам иситмасидан 
Хисобланиши унинг цар куни цайта тутиши сабабли 
эмас, 
[балки] 
чириётган нарса балгам эканлигидандир. Унинг тутиш муддатн турт 
соатдан йигирма турт соатгача булади, лекин купинча, бундам илга- 
рироц тугалади, чунки бунинг моддаси у цадар куп булмайди.
Кирц иккинчи фасл. ^ а р о р а т ичга яширинган совуц эса
сиртда зо^ир буладиган иситма, яъни л и ф у р и ё иситмаси
Бундай иситма, купинча, балгамдан, баъзан эса ж уда цуюц саф ­
родан хам булади. Унинг цандай цилиб балгамдан булишига келган- 
да шуми айтиш керакки, ичкаридаги балгам цизиб чириган пантида 
[турган] жойини циздиради ^амда у [эриб] тарцалмаганлиги сабабли 
2 4 4
узидаи таралаётган буглар билан бадан юзасини куп циздирмайди. !' 
[Алангаланиш] цуввати азиятланган жойгагина бораётганлиги учун ху- 
сусан [бадан] юзасида хом, шишасимон совуц балгам булса, бадан 
сирти иссицликдан мацрум цамда совуц булади. Бундан ташцари, ку­
пинча, балгамдан чиримаган буг тарцалади ва у кутарилиб царорат- 
га цушилади, ^арорат бир оз муддат буг билан биргалашади-да, ке- 
йин иситилган сувнинг бугидан ^арорат ажралганидек, у бугдан аж- 
ралади. ^ а р о р а т бугдан аж ралгандан [кейин] чиришдан илгари аслда 
жуда совуц булган буг орцага цайтади ва [бадан] юзаси совуйди.
Бу хил иситма цандай цилиб сафродан булишига келсак, сафро 
оз ва ичкарида булиб, чириса ва турган жойини цизитса ^амда ундан 
^еч бир нарса ёйилмаса, биз шунга тугри келадиган балгам цацида 
айтган ^одиса юз беради. Сафродан булган бундай иситмани 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish