Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet402/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   398   399   400   401   402   403   404   405   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

1
Унмнг белгилари ва давоси е т м а к ва цора х ар бац [ичганнннг] бсл- 
гилари ва даволарининг [узидир].
Цир^ бешинчи фасл. Чин 
^а.6 у с - с а л о т и н и
Бундан ж у д а зур ич суриш юз беради.
Д а в о с и . Иложи булса цустириш, янги согилган сут ва ^аймок- 
ларни д а м - б а д а м ичириб, [за^ар] цувватини синдириш ёки айрон ичи- 
риш ва ич суришини тухта тиш билан машрул булиш керак . Баъз ан 
бунинг зар а ри га [царши] ва ич суришини тухтатиш учун т а р ё ^ ёрдам 
беради.
Кир^ олтинчи фасл. Е тмак, оц х а р б а к , а р т а н и с о ,
ёввойи бодринг шираси, седананинг ёмон хили, 
д а р а х т пукагининг цораси
Е т м а к ж у д а кунгил айнитади, баъ зан шу сабабли бурилиш пайдо 
цилади, 
артанисо
билан оц х ар ба ц х ам шундай, у л а р кунгилни айни- 
тиб цустиради; б аъ з ан х з йд а л м а й д и г а н нарсани йиради в а х;атто бура- 
ди, баъз ан ични цузгатиб суради. [ Маз кур за^арларнинг] ^ ам м ас и ки- 
шини бе^ушликка, ц ув в а т тушишига, сову^ тер чицишига в а тиришиш 
к ас а лл иг иг а олиб боради. Айницса, 
х ар ба ц ва д а р а х т пукагининг цо- 
ра хили бу ж и ^ а т д а н уз таъсирлари билан бир-бирларига ж у д а ух- 
шайди.
Жолинуснинг айтишича, оц х а р б а ^ ичган кишининг томир уриши 
ав ва л о кенг, сийрак, ж у д а кучсиз ва ж у д а суст булади. Чунки турма 
^ арорат д афъат ан дори ^ ув ва ти етган куп мо дд а т а г ид а бугилиб к[ола- 
ди ва табиатнинг узи уларни х а йдай олмайди, 
^усиш бошлангач 
томир уришида тартибсиз нотекислик юз беради, чунки ички ц увв ат 
кисилиб цолади. Томир уриши тарт ибга тушиб, текислаша бошласа, 
к асалнинг а^воли яхшиланади, а г а р каса лнинг ^олати яхшиликка эмас, 
балки хицичоц ва тиришишга томон у з г ар са , томир уриши заиф. нотс- 
кис ва ж у д а к ет м а- ке т булади, а г а р к а с а л д а бурилиш 
пайдо булса, 
томир уриши тартибсиз, сийрак ва ж у д а суст б ул а ди 2. Баъзан рутуиат 
сабабли томир уриши тулцинсимон булади.
[
01
{] х а р б а к итларни улдирувчи нарсалардандир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


О л т и н чи ф а н
445
Кирц еттинчи фасл. Д а в о л а ш
Узингга м а ъ л у м булган нарсалар билан тез да ^устириш ёки Абу 
Жа^л тарвузининг эти билан кучли 
цилиб з ар а ри га к у м а к л а ш а -
ётган нарсани тушириб юбориш, сунгра замбуру р бобида айтилган пар- 
са лар билан бутилишга царши д а в о к;илиш керак. Агар цусу^ к ам
булса, бошланишда ^усиш булса, аммо куп нарса т уш ма са , [ к аса лг а]
или^ сув ичириб ^орнини тулгаз иш, сунг цустириш, кейин яна [шуни] 
такрорлаш керак . Агар тиришиш юз берса, сут в а купгина сариёг ичи- 
рилади ва [касалнинг] буринларига юмшатувчи мумли с у рт ма ла р сур- 
тилади; доимо м уът а дил в анн ага тушириб турилади [226] ва ^уру ^ ти- 
ришишга [ишлатиладигап] д а в о билан д аволанади.
Кир^ саккизинчи фасл. Цора х ар б ак
Бундан куп ва цатти^ ич суриш в а бугилиш пайдо булади, ундан 
икки 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   398   399   400   401   402   403   404   405   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish