Б) Маданият билан уйгун булиш принципи.
Бу принцип тарбиянинг табиат билан уйгун булиши принци- пининг давомидир. Унинг зарўрияти инсон табиати билан шарт- ланган. Инсон биалогик мавжудод сифатида тугилади, шахс булиб эса бир авлодцан иккинчи авлодга шахс тарбияси ва ривожланиши жараёнида утади, ўзини тутиб, ижтимоий тажрибани ўзлаштириб етишади. Антик жамиятдаги фалсафачилар ва педагоглар шахс шаклланиши ва маданият ўртасидаги чўқўр бокликдикни тахлил кдлганлар. Маданиятга уйгунлик принципи ШарқУйгониш даври мутафаккирлари Форобий, Беруний, Ибн Сино, Навоий асарларида Хам ўз ифодасини топган. Бунда иккита муҳим тезис белгиланди: шахс маданият1 орқали шаклланади, хар қандай маданиятнинг асосий бойлиги — инсондир. Утмиш фалсафа ва педагог олимлари маданият юцори ахлоций инсонни шакллантиришнинг зарўрий ва энг му%им омилидир, деб хисоблаганлар.
77
Маданият билан уйгун булиш гояси педагогикамизда Абдулла Авлоний, номи билан богланган. Бу роя унинг «Тўркий гулистон ёхуд ахлоқ» деган асарида Ватанга мухаббат сифатида акс эттирилади. «Инсон тутлган ва усган шсҳрини севади. Биз тўркистонликлар Хаётимиздан %ам авзал ўз куёшли улкамизни севганимиздеқ араблар ҳм Арабистонини унинг иссҳ цумли чулларйни, эскимослар ўз шимолини абадий мўз ва цорлар билан цопланган энг совуц ерларини севадилар».
Маданият билан уйрун булиш принципи умуминсоний ва миллий маданияти кдцрияглар меъёрларни тарбияда хисобга олишни кўзда тутади.
Умуминсоний қадриятлар Ўзининг мазмуни, мохияти, кенг миқёсда амал килиши, дунёдаги куплаб халкҳлар, элатлар, миллатларнинг утмишдаги, хозирги даврдаги ва истиқболдаги тарақкиёти билан ўзвий алокздорликда эканлиги, ўзида жахон цивилизациясининг яхлит ва бир бутунлигини ифодалаши билан харакгерланади. «Мустакдл Ўзбекисгонимизнинг куч-куцрати манбаи,
деб таъкидлайди И.А.Каримов — халкрмизнинг умуминсоний кддриягларга содикдигидадир.
Барча давлатларда, жамики ижтимоий тўзумларда инсон энг олий цадрият хисобланади. Моддий қадриятлар — кишиларнинг моддий эхгиёжларини бевосита крндирувчи ишлаб чиқариш воситалари, мехнат кўроллари, мехнат предметлари моддий неъматларидир.
Бола жамият маданиятини ўзлаштирса ва табиий йул билан жамиятга кирса нормал ривожланади, бироқ бола жисмоний, психологиқ ижтимоий камчиликларга эга булса, унда унинг халқ маданияти цадриятларига жалб кдлиниши анча мўраккаблашади. Маданият билан уйгун булиш принципида куйидаги қоидаларни бажарилиши талаб этилади:
болаларда хар хил маданият тўрларининг шаклланишида меъёрдан четга чикдшини эътиборга олиш:
ривожланишида нўқсони бор болалар ижодини ривожлантириш;
болани тарбиялаш ижтимоийлаштириш жараёнида жамият ва табиатнинг маънавий ва моддий маданияти асосида амалга оширилиши.
Инсонпарварлик тамойили
Инсонийлик сўзлари лотинча «hunmanus» сўзидан келиб чшдб, «инсоний» деган манони билдиради. Инсонпарварлик — инсон кддриятларини шахс деб, эркинликлари, бахтга булган хуқуқрни, крбилиятларини ривожланиши ва намоён булишини тан оладиган
78
қарашлар тизими. Бу инсон манфаати ижтимоий хҳисаларни бахолаш мезони тенглик хакдонийлиқ инсонпарварликни жамиятдаги муносабатларини истаган меъёр деб хисоблайдиган тизимдир.
Do'stlaringiz bilan baham: |