Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet149/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

12 - Оила энциклопедияси
оркали конуний никохлаш пайдо булган. 
Аммо бу дин томонидан тан олинмаганли- 
ги учун, бундай никохда булганларни но- 
расмий, аслида никохланмаган деб хисо- 
благанлар. Шу сабабли узига мажбурият 
юкламайдиган норасмий эр-хотинларни 
бугунги кунда хам Ф.н. номи б-н аташади. 
Замонлар узгариб ФХДЁдан утиладиган 
никох расмий тан олинганидан сунг у на­
факат фукаролик, балки конуний никох 
деб номланишига сабаб булди.
Бу никох эркак ва аёл томонидан би­
рон-бир юристнинг идорасида кандайдир 
никох «шартномаси» асосида бир неча 
йилга уни чузиш ё бекор килиш шарти б-н 
тузилади. Бу хужжат давлат томонидан 
берилган никох гувохдомаси хисоблан- 
маса-да, оддий бирга яшашдан кура унга 
нисбатан сал конуний туе беради. Бунда 
никохланувчилар узларини шу б-н мул­
кий булинишда кафолатлангандек хис ки­
ладилар. Шартнома мудцатининг тугаши
- уларни хар кандай мажбуриятдан 
уз- 
узидан озод этади. Хохловчилар тегишли 
китобнинг никох ва улимни кайд килувчи 
булимида имзо куядилар. Бу уларни хеч 
кандай мажбуриятга ундамайди ва хохла- 
ган вактда у бекор килиниши мумкин. 
Умуман олганда, маълум бир хужжатларга 
имзо куйилиши, утмишда дин томонидан 
унга норасмий, аслида никохланмаган деб 
каралиши унинг «Ф.н.» деган номга эга бу- 
лишига, шу б-н бирга, эркак ва аёлга хеч 
кандай конуний масъулият ва мажбурият 
юкламаслиги унинг «синовдаги оила» деб 
аталишига сабаб булди.
Х,озирда маълум бир хужжатларга 
имзо куймасдан хам Fарбда бирга эр-хо- 
тин сифатида яшаётган оилалар жуда куп, 
бунда эркак б-н аёлнинг узи келишади. 
Аммо бундай оилалар хам эски одат бу­
йича Ф.Н. деб аталаверилади. Чунки хуж- 
жатнинг борлиги ёки йуклигидан катъи 
назар, у конуний хисобланмайди.
177


Бугунги кундаги Ф.Н. - бу синовдаги 
оила булиб, икки томон анъанавий никох 
ё конуний никох кургунча бир-бирлари- 
ни норасмий никохда синайдилар. Агар 
бир-бирларига мос келсалар, яхши яшаб 
кетадилар ва хакикий турмуш хам кури- 
шлари мумкин.
Ф.н.нинг бир аср давомида дунё буйича 
кенг таркалишинииг психологик сабаб- 
ларидан бири, турмушга чиккан кизнинг 
кейинчалик узгариб кетишидадир. У узига 
карамай, эрига хам олдингидек муносабатда 
булмай куяди. Шу б-н биргаликда, эркак 
хам никохдан аввалгидек аёлга эътибор бер- 
май куяди. Синовдаги никохда эса бир-би- 
рини йукотиб куй и га дан курккан эркак б-н 
аёл никохда яшаётгандек эмас, балки ни- 
кохгача булган муносабатдагидек хаёт ке- 
чирадилар. Сабаби бундай никохда ажра- 
шиш муаммо эмас. Шу сабабли фукаролик 
никохи Еарбда бугунги кунда энг куп тар- 
калган никохлардан бири булиб колмокда.
Узбеклар орасида асл холатдаги Ф.н. 
дан кура купрок синовдаги оила мавжуд- 
дир. Яъни эркак ва аёл бирга худди эр-хо- 
тиндек яшайдилар, аммо уртада никох 
шартномасини тузмайдилар. Ф.н., хусусан, 
никох шартномаси Узбекистонга якинда 
кириб келганлиги сабабли хали узбеклар 
орасида кенг таркалмаган.
Узбекларда Ф.н., асосан, шахарларда 
учрайди. Буларнинг купчилиги Тошкент 
ш.га тугри келади. Эркакнинг битта аёл 
билан Ф.н.да яшаши, купинча ута «замона- 
вий» фикрлайдиган, гарбона ёки, айникса, 
байналмилал «оила»ларда, аралаш никох 
фарзандларида, атеист ёки бопща динга 
мансуб узбекларда, ажрашган ва бевалар- 
да, шунингдек, уйлангунча масъулият ол- 
май яшамокчи булганларда учрайди. Шу 
б-н бирга, Ф.н. узбекларда иккинчи хотин 
куринишида хам учрайди. Бунда иккинчи 
хотин узбек булмаслиги ёки узбек булиб, 
унча диндор булмаслиги мумкин.
178
ХАВФ ГУРУХДЦАГИ ОИЛА - муваф- 
факиятли оила сифатида караш учун нор- 
мадан огиш мавжуд булган, нотулик, 
кам таъминланган оила. Бу оилаларнинг 
хаётга мослашиш кобилиятларини пасай- 
тириши, вактинча бошка ижобий хусу- 
сиятлари б-н алмашиниши мумкинлиги 
куринади.
Х А Л ^А РО ОИЛА КУ Н И - 15 май дунё 
микёсида нишонланадиган оила куни. БМТ 
Бош Ассамблеясининг 1993 й. 20 сент.да 
булиб утган ялпи йигилишида 1994 й.дан 
бошлаб, хар йили 15 май кунини халкаро 
оила куни сифатида нишонлашга карор 
килинган.
ХАТНА - угил бола олатининг чекка 
кертмагини кесиш маросими. Дастлаб 
ибтидоий жамоа тузумида пайдо булган, 
успирин боланинг катталар сафидан урин 
олиши, балогатга етиши муносабати б-н 
бажарилган. Бунда хар хил жисмоний си- 
новлар (оч колдириш, терини тилиш, к;у- 
лок супрасини йиртиш, тишни синдириш, 
тишни эговлаш ва ш. к.)га дучор этилган. 
Шундай одатлар Австралия, Океания, Аф- 
рикада яшовчи айрим халкларда сакла- 
ниб колган. Баъзи жойларда кизларни


х,ам X. килиш (клиторни ёки кичик жин- 
сий лабларни олиб ташлаш) каби одатлар 
мавжуд. Бир канча лолларда, жумладан, 
яхудий, мусулмонларда диний маросим 
шаклини олган. Мусулмонларда болалар 
3 -5 -7 ёшда, айрим холларда 11-12 ёшгача 
X. килинади. X. маросимлари узбеклар ва 
бир канча халкларда туй шаклида уткази- 
лади. Илмий тиббиётда олат касалланган- 
да ва тугма нуксонлари булганда (пара­
фимоз, фимоз ва б.) хам шундай операция 
утказилади.

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish