Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet151/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

у зга Рт и Рм а с л ик, 
бола 
якинида утаир ёруглик булмаслиги лозим. 
Табиийки, бу Ч.т.б.лар етилиб тугилган бо- 
лалардан дастлабки пайтларда жисмонан 
ва рухан кечрок ривожланади. Ч.т.б. етук 
боладан 0,5-2 ой кейинрок уйинчокларига 
караб кузатадиган, узига караб гапираётган 
кишига кулок соладиган, «гапирадиган», 
куладиган, анча кейинрок танасини угириб, 
корни билан ётадиган, утирадиган, юради- 
ган булади. Ч.т.б.нинг тили хам 
ой ке- 
чикиб чикади. Тугри парвариш килинган
Ч.т.б.лар кейинчалик вазн жихатидан хам 
бошка жисмонан ва рухан етилиб тугилган 
тенгдошларига етиб олади ва узиб кетиши 
хам мумкин.
ЧАКАЛОК ЦУЛОГИГА АЗОН АЙТИШ
- Мусулмон халкларда янги тугилган ча- 
калок кулогига исм куйиш пайти азон ай- 
тиш одати. Мусулмон халкларида, азон 
ва икомат сабабидан бола турли бало ва 
дардлардан саломат колади, унга шайтон 
тахдид килмайди деган караш мавжуд. 
Шунинг учун хам чакалокнинг чап куло­
гига такбир, унг кулогига азон айтилади. 
ЧАЦАЛСЩ ХДССИ - энди тугилган бо- 
ланинг дунёни кабул килиши. Узок давр- 
лар мобайнида фанда чакалокда куриш, 
эшитиш, хис этиш хусусиятлари хам бор- 
лиги хакидаги фикр рад килиб келинган 
эди. Лекин охирги 20-30 й. ичида олиб 
борилган тадкикотлар чакалокда купгина 
хусусиятларнинг етуклиги, таъсирчанлик 
ва хис этиш хусусиятлари ривожланганли- 
гини исботлади.
Бола тугилгандаёк куради, лекин унинг 
куриш хусусияти катталарникига Караганда 
20 марта паст булади. У факат узидан 25-30 
см нарида турган жисмлар (харакатсиз ва ха- 
ракатдаги)нинг шаклини кура олади. Лекин 
шунинг узи унга турли хил ёругликка му- 
носабат билдиришга етарлидир: мае., бола 
кучли ёругликдан кузини кисади ёки юмиб
олади. Чакалок ялтирок ва кизил рангдаги 
нарсаларни ажрата олади, ялтирок, кизил 
шарнинг харакатини кузата олади. Тугил­
ган куниданок бола чузикрок шаклли, шу- 
нингдек, кизил ва ялтирок догли жисмларга 
карайди. Бунга хайрон булмаслик керак. 
Чузикрок шакл инсон юзига хос шаклдир, 
шунинг учун бола бундай шаклдаги «юз» 
харакатига эътибор беради, агар шу вактда 
унга кулни силкитса, у кузларини пирпи- 
ратади. Лекин бола инсон юзига ухшаш 
шаклни кузатса хам, атрофидаги бирор 
кимсани таниб ололмайди. Бунинг учун яна 
бир оз вакт керак булади. Умуман, бола 10 
кунлик булганда онасини хидидан, 5 хафта- 
лик булганда овозидан, 3-5 ойлик булганда 
кузи билан танийди. Чакалок кузи дастлаб 
унча уткир булмаса хам, тез ривожлана 
боради. У хатто коронги тунда хам кузини 
очиб-юмади, атрофга карайди. К л и н ч а 
чакалок кузини гилайлантиргандай тую- 
лади, бу бола куз мускулларининг хали за- 
ифроклиги туфайли куз харакатини етарли 
бошкара олмаслигидандир.
Ч акалокда эш итиш хусусияти ку- 
ришга нисбатан кучлирокдир. Унда она 
корнидаёк (айникса, охирги 2 ой мобай­
нида) эшитиш хусусиятлари шаклланади. 
Шунинг учун у каттик шовкиндан ёки 
эшик каттик ёпилгандан чучиб тушади, 
якин ва узокдан келадиган шовкинни 
ажрата олади. 
Х атго 
кулларини мушт ки­
либ ухлаганда хам атрофида шивирлаб га- 
пирилса, безовталаниб, кузларини пирпи- 
ратади. Агар секин гаплашилса, бола 
кимирлаб, кейин уйгона бошлайди. Куп- 
чилик тадкикотчиларнинг таъкидлашича, 
бола она корнидаёк ота овозини эшитади, 
чунки у бу даврда пастрок товушларни 
яхши кабул килади, тугилгач, анча юкори 
товушларни, яъни она овозини эшитиш 
хусусияти ортади.

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish