Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet145/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

УЛФАТЧИЛИК МУНОСАБАТЛАРИ -  
ижтимоий хаётда фикр, дунёкараш, мак- 
сад, интилиш хамда табиатлари жихатдан 
бир-бирларига якин кишилар ва уларнинг 
оилалари уртасидаги муносабатлар. Од дий- 
гина инсонийликдан тортиб, хизмат юзаси- 
дан, касбий ёки хаётдаги муаммолар - хар- 
бий хизмат, сафар, табиат кийинчиликлари 
ва ш.к. б-н хам боглик булиши мумкин. 
У.м. аслида, буш вактларни кунгилли ут- 
казиш, одамлардаги яхши сифат ва фази- 
латларни кадрлаш, кишиларнинг маънавий 
дунёсини бойитиш, умуминсоний кадрият­
ларни эъзозлашга хизмат килиши керак. 
Лекин бу муносабатда шаклланган бир за- 
рарли одат. Бу зарарли одат анча кимматга 
тушаётган зиёфатлар, совгалар, дастурхон, 
тогора кутаришлар ва х.к.дир. Бундай за­
рарли удумлар уз-узидан муносабатларни 
чегаралаб, унинг мазмун ва мохиятини ка- 
майтириб боради. Бундай «даврага» кириб 
колган кишилар, оилалар иктисодий муам­
молар таъсирига тушиб коладилар. Бу эса 
уларни асабий зурщишда хамда умумий 
кайфиятсизлик холатда тутиб колади.
ФАРЗ (араб. - катъият, мажбурият) - ша- 
риатда хамма мусулмонлар бажариши 
катьий белгиланган амал. Буларга Куръ- 
онда курсатилган диний эътикод, маросим, 
урф- одат талаблари, ахлокий ва хукукий 
нормалар киради. Ф. 2 тур - «фарзи айн» ва 
«фарзи кифоя»га булинади. Биринчи тури 
барча мусулмонларга баб-баробар буюрил- 
ган булиб, уларнинг адади 40 та атрофида 
(мае., намоз, руза, тахоратдаги Ф.лар). 
Амри маъруф, нахлй мункар, илм олиш хам 
«фарзи айн»га киради. «Фарзи кифоя» эса 
бир кием мусулмонлар бажарса, колган- 
лар зиммасидан сокит буладиган ишлар. 
Мае., жаноза намози, кафанлаш, мурдани 
ювиш, дафн этиш кабилар. Шариатга кура, 
Ф.нинг бу турига кирувчи ишларни хеч бир 
мусулмон бажармаса, хамма мусулмонлар 
гунохкор буладилар. Кенг маънода Ф. - ба- 
жарилиши зарур булган вазифа, бурч. 
ФАРЗАНД - инсон хаётининг мазмуни, 
насл-насабини давом эттирувчиси, оиланинг 
мустахкам занжири. Яхши, солих Ф. - ота- 
онанинг бахт-икболи, икки дунё саодатига 
етказувчи дилбанди. Аммо у одобли, ахши 
фазилатлар сохдби, итоаткор ва кобил бул- 
гандагина ота-онасига рахмат ва бахт-хур-
173


сандчилик келтиради. Хукукий нуктаи на­
зардан Ф. - вояга етган, мехнатга лаёкатли, 
уз хатш-хдракатлари юзасидан судца даъво- 
гар ва жавобгар буладиган, уз хатти-харакат- 
лари окибати учун узи жавоб бера олади­
ган тулик муомала лаёкатига эга шахсдир. 

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish