Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet148/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

ФРИКЦИЯ - жинсий алока пайтидаги 
даракатлар, оргазм; рефрактер боскич. Ф.
- копуляция (фрикцион даракатлар) бос- 
кичи олатнинг киш а кириши ва фрикцион 
даракатларнинг бошланишидан то оргазм
- нидоятда лаззатланиш юзага келгунгача 
булган вактни уз ичига олади. Фрикцион 
даракатлар, одатда, 1,5-2 дак.дан 6 дак.гача 
давом этади ва асосан, оргазм б-н тугайди. 
Агар эркак меъёрида мунтазам жинсий 
даёт кечириб юрса, оргазмни 1,5-2 дак.дан 
олдин сезса, бу жинсий заифлик белгиси 
дисобланади. Агар аёлда кузгалиш ва эрек-


ция тупик утишига хамда фрикцион хара- 
катлар 6-10 дак. давом этишига карамай, 
оргазм юзага келмаса, буни жинсий совук- 
лик, фригидлик деб хисоблаш керак. Бунда 
аёлнинг буйида булиб колишдан куркаёт- 
ганлигини, каерда ва кай шароитда жинсий 
алока килинаётганлигини ва б. сабабларни, 
албатта, хисобга олиш зарур. Шунингдек, 
жинсий хаётни энди бошлаган ва хали ор­
газм туйгуларини умуман хис этмаган аёл­
лар фригидликдан мустасно. Шунинг учун 
хам юкорида айтиб угилганлар барча аёл- 
ларга тааллукли эмас.
Жинсий алокани эмоционал идрок ки­
лиш эркакда хам, аёлда хам фрикцион ха- 
ракатларнинг нихоятда кучайишига олиб 
келади. Фрикцион харакатлар тугри, спи- 
ралсимон ва айланасимон булиши мум­
кин.
Умуман, киннинг торлиги, фрикцион 
харакатларнинг хар хил булиши, тезли- 
ги ва эроген зоналарни силаб-сийпаш ор- 
газмни тезлаштиради. Бу даврда эркак 
киши аёл кишининг майл-истагига караши 
керак. Шундагина аёл киши жуфти б-н бир 
вактда лаззат олади.
ФУ КА РОЛИ К Н ИКОХ Д - замонавий ни­
кох шаклларидан бири булиб, на дин томо­
нидан, на давлат томонидан тасдшутанган, 
бир-бирини синаш ё бир-бирининг эркин- 
ликларини чеклаб куймаслик ёки булмаса, 
дин ва давлат томонидан юклатиладиган 
мажбуриятни уз буйнига олмаслик мак- 
садида курилган никох- Ф.н. ёхуд синов- 
даги Оила XX а.нинг 20-й.ларида Еарбда 
кенг таркалди. Бу Гарбдаги оилавий инки- 
рознинг бошланиши эди. Атаманинг узи 
аслида XVI а.да Голландияда пайдо бул­
ган. Бу аслида бизнинг тушунишимиздаги 
конуний, яъни Ф.н. булган. Факат уша давр- 
ларда битта никох - диний (черковда уки- 
тилган) никох тан олинган. Х,ар хил дин эга- 
ларининг никох куриши мумкин булмаган. 
Шундай килиб, икки инсонни «кук штамп»

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish