бердим”, дейди.
– Беради, – деди Ултон.
– Мактабдан ўрганиб чиқар экан-да...пора олишни. Дод! Мунди
ака зўр одам-да!
– Уни нега эсладинг?
– Тўй оқшоми Эшмаматовга қалтисроқ гап қилган экан,
начайликка айтиб чақиртирипти. “Қайтамга ўзи расво қилди! – депти
Мунди ака. – Опани маст қилиб...” Начайлик: “Жим. Исини чиқарма”,
деб жавоб берипти... Набидан эшитдим. Айтмоқчи, газетани бердими
сизга!
Ултоннинг хаёли Набининг гапига – бу оқшом, демак, ҳозир
Бўтабой Сўпининг уйида бўлаётган “майишат”га оғди... Ва: “Тараканов
ҳам, демак, ўша ерда? – деди. – Улар улфат... Аммо Дунё ёмон кўриб
қолган экан...”
– Тўлаганов уйига борармикан? – сўради Ултон.
– Айтди-ку!
– Кўрамиз.
– Ростдан ҳам кегебэнинг агентими у?
– Ҳозир биласан.
Тиркаш мошинани чинор тагида турган “Тез ёрдам”нинг
биқинига тегдираёзиб ўтди, тўхтатди. Ултон пастга тушар экан, Ўзоқ
Тўлаганов ҳам шошилиб тушиб, уст-бошини қоқа бошлади.
– Уйингизга обориб қўяди, Тўлаганов! – деди Ултон.
475
– Сизга бердик.
– Бўлмаса Иван Ивановични сўраб қўйинг... Нега бақирасиз? Уям
ҳозир Бўтабой Сўпининг дачасида-ку?
– Худо урсин, сизни... – Илмий мудир бош чайқади. – Хайр... Хайр,
Тиркашвой! Эрталаб шу ерда кутаман!.. Директорда ишинг бўлса, бирга
борардик. Менинг ҳам бир илтимосим бор эди...
– Оға, биз серкани ундирганмиз, – деди Тиркаш. – Гуд бай! Хинду
рус бхай-бхай! Ултон оға, сиз ҳам шу ерга чиқиб туринг. Ухлаб қолманг!
– Яхши бор.
Тиркаш мошинани ҳайдаб, ўнг қўлдаги кенг майдонга бурди ва
ўмровини йўлга қаратиб турган баҳайбат мошиналар ёнидан ўтиб кетди.
Do'stlaringiz bilan baham: |