И. А.Каримов:
«Таълимнинг япги модели жамиятда
мустакил фикрловчи эркин шахснинг шаклланишига олиб келади, узининг к,адр-
кимматини англаидиган, иродаси бакувват, иймони бутун, хаётда аник, максадга
зга булган инсонларни тарбиялаш имконига зга буламиз»
деб таъкидлаганларидек,
«Таълим тугрисида» ги Крнун ва «Кадрлар тайёрлаш миллий дастури» буг/нги кунда
шахе тарбиясига жиддий эътиборни каратмокда.
Тасаввур килинг: илмли, катта ихтироларга курби етадиган, конунларни яхши
узлаштирган мутахассис - маънавиятсиз, тарбиясиз, ахлоксиз булса нима булиши
мумкин? У уз манфаатини уйлайди, Ватан учун бирор нарса курбон кила олмайди,
чунки у_худбин. Унца мехрчжибат, фидойилик, ватанпарварлик, м!-шлий гурур йук. У
мухтожларга ёрдам бермайди, чунки унда тарбия шаклланмаган.
Хулк-атвор ва одатни шакллантириш - маълумки, одам онгининг кжеак
белгиларидан бири - унинг узини англашидир. Одамнинг узини англаши уз
навбатида шахснинг мухим белгиси хисобланади. Одам уз теварак-атрофидаги
оламни билувчи ва шу оламга таъсир этувчи субъектдир. Одамнинг идрок этадиган,
тасаввур килациган нарсалари унинг учун объектдир. Ана шу нуктаи-назардан
олганда, одамнинг узини англаши субъектив равишда узини
“мен"
деб хис килишида
ифодаланади.
Одам ижтимоий зот булганлигидан унга узлигини англаш кобилияти хосдир.
Ф акат ижтимоий хаётда, узга кишилар билан киладиган хар турли муносабатларда
одамнинг узини англаши, узини «мен» деб билиши вужудга келади ва тараккий зтади.
Одам узини алохида шахе сифатида ким деб билиши, узининг утмиши ва
келажагини англаши, уз хукук ва бурчини англаши ва нихоят узининг фазилат
хамда камчиликларини англаши, узини англашига киради.
Инсоннинг табиатини узгартирадиган, унинг шахеини таркиб топишига таъсир
киладиган куч ижтимоий омиллар ёки бошкача килиб айтганда, жамият ишлаб
чикариш кучлари хамда ишлаб чикариш муносабатларининг усиши ва узгаришидир
100
Бундан ташкарн яна инсон шахсининг таркиб топишига таъсир килувчи кучли
ом ил -инсон орттирган тажрибаларининг тарбия воситаси оркали болаларга
берилишиднр. Шундай килиб, инсон ш ахси жуда мураккаб психологик категория
булиб, у кишининг индивидуал хаёти давомида маълум конкрет омилларнинг
таъсири остида секин-аста таркиб топали. Илмий манбаларга Караганда инсон шахси
учта факторлар таъсирида таркиб топади. Улардан биринчиси, одам тугилиб усадиган
ташки ижтимоий мухитнинг таъсири булса, иккинчиси, одамга узок муддат давомида
системали равишда бериладиган ижтимоий таълим-тарбиянинг таъсиридир вз
нихоят, учинчиси одамга наслий йул билан бериладиган ирсий омилларнинг
таъсиридир.
Инсоннинг психик тараккиётида ва шахснй сифатларининг таркиб топишида
ташки, ижтимоий мухит ва тарбиянинг роли хал етувчи ахамиятга эгадир. Лекин,
инсон шахсининг таркиб топиши, юкорида айтиб утганимиздек, факат шу иккита
факторга эмас, балки учинчи бир факторга хам богликдир. Бу фактор наспий йул
билан айрим анатомик ва биологик хусускятларнинг таъсиридир. Одамга наслий йул
билан айрим анатомик ва биологик хусусиятл ар берилади. Масалан: танасининг
тузилиши, сочи ва кузларининг ранги, овози, гапириш услублари, айрим харакатлари
тугма равишда берилиши мумкин. Лекин, uiytin хеч качон эсдан чикармаслик
керакки, одамга хеч вакт унинг психик хусусиятлари, яъни унинг аклий томонлари
билан боглик булган скфатлари наслий йул билан берилмайди. Нихоят, нодир
холларда айрим кобилиятлар, масалан, мусика, математика кобилиятларда наслий
йул билан берилиши мумкин. Бундай имкониятларнинг амалга оширилиши, яъни
руёбга чикиши учун албатта, маълум шароит булиши керак.
Хозирги кунда хапкимиз орасидан етишиб чиккан истеъдодли олимлар,
мухандис-ихтирочилар, ёзувчи
ва ш оирлар, давлат ва жамоат арбоблари,
истеъдодли артистлар, рассомлар ва бош ка кишиларимизга наслий йул билан
берилган барча имкониятларнинг руёбга чикиши учун хар кандай шароит майдонга
келганлигини дал или була олади.
Болалар мактаб ёшига етгач, шахе шаклланишининг янги мазмуни бошланади.
Кичик мактаб, усмирлик ва катта мактаб ёши даврларида шахе шаклланишининг
юкори боскичи намоён булади.
Инсон шахеини урганиш масаласи билан фалсафа, психология, педагогика каби
фанлар шугулланади. Х озирги даврда инсон муаммоси аник ва гуманитар
фанларнинг умумий тадкикот объектига айланиб бормокда. Щунга карамасдан, бир
т )Moi дан, инсонни урганишда дифференциация кодпсаси юз бермокда, иккинчи
т 'м о ' дан, инсон тараккиётининг синтетик тавсифи буйича интеграция холати
кузга ташланмокда. Инсон бир катор фанларнинг тадкикот объектига айланганлигини
йиркк тарзда тасаввур этиш учун, уни биосоциал ва социобиологик жихатдан урганиш
максадга мувофик. Маълумки, инсон хаёти ва фаолиятининг операционал (укув,
операция,
харакат,
малака)
механизми
унинг
онтогенезида
функционал
механизмга усиб боради, бинобарин, унда комиллик белгиси шаклланади, натижада
у камолот чуккисининг муайян даражасига эришади.
Инсон - жамият - табиат - турмуш муносабатларини текширгак рус олимлари
С.Л.Рубинштейн, Л.С.Виготский, А.Н.Леонтьев, Б.Г.Ананьев одамнинг улар билан
101
хар хил турдаги ва куринишдаги каузал, структуравий, функционал, фазовий ва
маконий алокалар тизими мавжудлигини таъкидлаб утганлар.
Do'stlaringiz bilan baham: |