М. Г. Давлетш ин, Ш. Д устм ухам едова, М. М авлонов, С. Т уйчиева, М. Д ж ум абаева



Download 5,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/93
Sana02.07.2022
Hajmi5,06 Mb.
#730775
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   93
Bog'liq
Ёш ва педогогик психология

Тадк,ик,от мет оды
- укитувчи илм ёрдамисиз ташкил этиладиган гаьлим мегсди 
булиб, 
у 
укувчининг 
мустакил 
изланиши, 
фикрлаши 
ва 
билимлар 
трансформациясини талаб этади.
Таълим жараёни ташкил этишнинг узига хос методларидан бири 
ишчан 
уйинлардир.
Иш чан уйинлар муносабатлар тизимини моделлаштириш, фаолият 
характеристикасини ташкил этишга ёрдам беради.
"
Кадрлар тайёрлаш миллий дастури"да
таълим жараёнига янги педагогик 
технологияларни киритиш таъкидланади. Педагогик технология - бу таълим 
жараёнига системали ёндашув булиб, унда таълим жараёнини ташкил этишда 
техника ва инсон имкониятлари хисобга олинади ва уларнинг узаро муносабати 
таълимнинг оптимал формалари яратилишига замин булади.
Педагогик технологияларни куйидаги таркибий кисмларга булиш
мумкин;

Таълим-тарбия иштирокчилари шах си г а куйиладиган ижтимоий
талаблар;
- Хамкорлик фаолияти аъзоларинииг касбий тайёргарлиги;
- Таълим жараёнининг максади, мазмуни, мох,ияти, амалга ошириш воситалари;
- Таълим жараёнини дифференциациялаштириш;
- Ижодийлик.
Президентимиз И.А. Каримов айтгапидек - «Демократии жамиятда 
болалар, умуман -\ар бир инсон эркин фикрлайдиган этиб 
тарбияланади».
Укувчини мустакил таълим олишга уз-узини ривожлантиришга тайёрлаш 
бугунги кун мактабининг асосий вазифасидир.
Таълим жараёнида укувчининг мустакил таълим олишини фаоллаштириш 
зарур. Мустакил таълим масаланинг куйилиши, ечиш, уз-узини назорат ва 
бахолашнинг йулларини укувчи томонидан танланиши ва бажарилиши билан 
характерланади.
У кувчиларда 
мантикий таф аккурн и ривожлантириш
учун фикрлаш
хусусиятл арини шакллантириш з а р у р . Ф икрлаш операциялари асоси д а даре 
ж араён и
фаоллаштирилади. 
Бу 
укитувчининг: 
«Нима учун?», «Кандай 
мак^садда?», «Сабаблари кдндай?», «Hammica нима учун шундай булди?-» 
сингари 
саволларнинг 
мух.окамаси 
оркали 
амалга 
оширилиши 
мумкин. 
Укитувчиларни 
эвристик, 
муаммоли 
вазиятларга 
тортиш, 
танкид, 
гумон 
холатларини мухокама килиш, улардаги муаммоларни мустакил холда топиш ва 
уларни ечиш учун уз лойихаларини тузиш ва кимоя килиш укувчилар 
тафаккурининг маънодор ва унумдор булишига хизмат килади.
94


"Кадрлар тайёрлаш миллий дастури” (1997 йил) таълим 
муаммолари олдига мустаци.п фикрловчы шахсни шакллантириш 
муаммосини цуигандир.
Президентимиз 
И.А.Каримов таъкидлаганларидек:
укитуечинииг бош вазифаси укувчиларба мустакил фикр юритиш 
куникмаларини х^осил цилишдаи иборатлигини купинча яхши 
тушуна-чиз, лекин афсуски, амалда, тажриоамизда унга риоя 
цилмаймиз.
Демократах жамиятда болалар, умуман хар бир инсон эркин фикрлайдиган 
этиб тарбияланади. Агар болалар эркин фикрлашни урган м аса, берилган таълим 
сам ар аси паст булиши мукаррар.Албатта, билим керак, аммо, билим уз йулига. 
Мустакил фикрлаш хам катга бойлик. Х,озирги замон укув муассасаларининг 
вазифаси ёш авлодни мустакил фикрлашга ургатишдир. Албатта, фикрлашда хам 
индивидуал фарклар мавжуд. Фикрлашни билиш - бу инсоннинг аклидир.
Аклнинг куйидаги сифатларини ажратиш мумкин:
Мазмундорлик (бойлиги, чукурлиги, хукмга бойлиги).
Фикрлашнинг кенглиги (кенг ва тор) ва чукурлиги, назария ва амалиётнинг 
узвийлигига 
богликдир. 
Амалиёт, 
хукмнинг тугрилит мезонидир
Фикрлашнинг мустакиллиги - умумий тажрибани куллай олнш, шахеий фикрга 
эга булиш, тажрибага муносабат билдириш.
Аклнинг ташаббускорлиги.
Аклнинг эгилувчанлиги, вазнфани стандарт ечишдан кочиш.
Аклнинг танкидийлиги, уз ишини аник бахолай олиш, уни улчаш.
Аклнинг махсулдорлиги.
Фикрнинг кетма-кетлиги.
Тафаккурнинг тезлиги,
Акл хакида айрим олимлар ва арбобларнинг фнкрлари келтирилган. 

Download 5,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish