Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet293/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   289   290   291   292   293   294   295   296   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

муцаддислар
томонидан кабул ки- 
линмаган. Али (р.а.)га мухаббат курсат- 
гани ва 
ax/iu байт
нинг фазилатига дойр 
хадислар ривоят килгани сабабли уни 
шиаликда айблаганлар хам бор. Бунинг 
сабабларидан бири, бир кун А.ас-С.нинг 
ёнида Муовия хакида суз очилганда, 
«Абу Суфённинг углидан бахс этиб маж- 
лисимизнинг хавосини булгаманг», дега- 
нига дойр ривоятдир (Аз-Захабий. 
Мйзан 
ал-иътидал.
И, 610). Ахмад ибн Ханбал 
устози А.ас-С.нинг ёнида бир йил колиб, 
ундан куплаб хадислар олганида 
шиа- 
лигига асос буладиган бирор важх-холат 
курмаганини айтган. Яхё ибн Маъийн эса 
А.ас-С.нинг хадисларини тарк этиш ёки 
этмаслик хакидаги саволга, агар у 
шиа 
булгани рост булса хам хадислари тарк 
этилмаслигини айтиб, унинг хадис ил- 
мидаги юкори мавкеига ишора килган. 
Унинг ушбу сузларидан равшан булади- 
ки, А.ас-С. Али (р.а.)га карши булишни 
узига айб ва кусур хисоблаш б-н бирга, 
Абу Бакр ва Умар (р.а.)ларни фазилат 
жихэтидан устун курган. Али (р.а.) хам бу 
устунликни эътироф этган (Аз-Захабий. 
Сийар.
IX, 574). Аз-Захабий унинг 
шиа- 
ликка мойил булгани тугри эмаслигини, 
факатгина Али (р.а.)га мухаббати сабаб­
ли у б-н курашганларга нисбатан жах/ш 
чикканини айтиб, А.ас-С.нинг хадислари 
тарк килинмаслигини зикр килган.
А.ас-С. умрининг охирида кузи ожиз 
булиб колган. Ахмад ибн Ханбалнинг ха­
бар беришича, авваллари китобида бул- 
маган баъзи хадислар кейинчалик унинг 
узидан ривоят этилган. Бу холатга эъти­
бор каратган Ахмад ибн Ханбал, Имом 
ан-Насоий ва Ибн Салох каби олимлар, 
куз нурини йукотганидан сунг А.ас-С.
296


дан эшитилган ривоятларда эхтиёткор 
булишликка ишора килганлар.
А.ас-С.нинг куплаб асарлар ёзгани 
зикр килинган булса-да, улардан бизгача 
етиб келганлари куйидагилардир:
«Ал-Мусаннаф фи-л-цадйс». Фии^
боб- 
ларига кура тартиб берилган муътабар 
Хадис куллиети хисобланган ушбу асар, 
Маъмар ибн Рошидга нисбат берилган 
«Китаб ал-жамиъ»
б-н тугаган. 
Марфуъ 
Хадисларни, яъни 
мавкуф
ва 
мацтуъ
ха- 
барларни уз ичига олган асарда 21033 
та хадис урин олган булиб, уларнинг бир 
кисми каттиктанкидларга учраган.
«Ат-Тафсйр». «Китаб ас-салат». «Ал- 
Амалй фй асар ас-сахаба».
«Ас-Сащфа».
Ушбу асар Маъмар ибн 
Рошид, аз-Зухрий, Саъид ибн Мусайяб, 
Абу Хурайра 
таршщи
б-н ривоят этган 
хадисларни уз ичига олган.
Ад.: Ибн Саъд Ат-Таба^ат. - Байрут: 1388/1968. 
V, 548; Ал-Бухорий. Ат-Тарйх ал-кабйр, - Хайдаробод: 
1360-80/1941-60; Ибн Абу Хотим, Ал-Жарц ва-т- 
таъдил. - Хайдаробод: 1371-73/1952-53; Ибнан-На- 
дим. Ал-Фщриспь - Байрут: 1398/1978. 318; Ибн 
Халликон. Вафайат. - Байрут: 1968-72. Ш, 216-217; 
Ибн Хажар. Та^зйб ат-та\зйб. VI, 310-315; Аэ-Захр- 
бий. Сийар. IX, 563-580; уша муал. Мйзан ал-иъти- 
дал. - Копира: 1382/1963, - Байрут: «Дор ал-фикр».
II, 609-614; уша муал. Тазкира ал-хуффаз. - Хайдар- 
обод: 1375-76/1955-58, - Байрут: «Дор и*ё ат-ту- 
рос». 1,364; Ибн ал-Имод. Шазарат аз-зауаб. - Копира: 
1350-51. II, 27; Хожи Халифа, Кашф аз-зунун. 1,576; II, 
1712; Sezgin. GAS. 1,89-90,99; Ebu Abdurrahman b. Akil. 
«Abdiirrezzak b. Hemmam es-San'ani». Faysal., XXXVIII.
- Riyad: 1980. 30-34; Ismail Cerrahogiu. «Abdurrazzak 
Ibn Hemmam ve Те/siri». AUlFD. XV (1967). 99-111; Ali 
Akyiiz. «Abdurrezzak es-San'ani». TDV iA. - Istanbul: 
1988.1, 298-299.
Али 0к;юз
АБДУРРАЗЗОК ЮНУСОВ
LJ jjuJ Jjl
(03.01.1948 - Тошкент - 04.10.2018)
Та никл и уламо
Шайх Абдурраззок Миржалол угли 
Юнусов Тошкент ш.нинг зиёлилар оила- 
сида тугилган. Илк саводини Тошкент 
ш.даги 45-сонли урта мактабда олган. 
Бобоси Мулла Юнус томонидан хонадо-
а б д у р р а з з о к
; ЮНУСОВ
нида уюштириладиган илмий мажлис- 
ларда атокли уламолардан шайх Зиёуд- 
динхон ибн Эшон Бобохон, Фозилхужа 
Содикхужаев, Шорасул К,орабоев (Нофеъ 
домла), Шоикром Шоисломов ва б.лар- 
нинг сухбатларидан бахраманд булган. 
Ушбу сухбатлар ёш А.Ю.да Ислом динига 
хизмат килиш мухаббатини уйготади. 
Мактабдан сунг 1964-1969 й.лар мобай- 
нида Тошкент Давлат ун-тининг узбек 
филологияси факультетида тахсил ола­
ди. Ун-тни тамомлагач, мехнат фаолия- 
тини Узбекистон телевидениесида жа- 
моатчи мухбирликдан бошлайди. Бирок 
дин хизматига булган мухаббат ва катта 
кизикиш уни 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   289   290   291   292   293   294   295   296   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish