Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet296/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   292   293   294   295   296   297   298   299   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

. «Н аж от йули
» асарида хает ва хаёт 
гояси хакида фикр юритади. Унингча, дин 
инсон хаётини тартибга солади. Дин ин- 
сонни икки дунё саодатига етаклайдиган 
ахлокий хукмлардан иборат. Диёримиз- 
нингтараккиётдан ортда колишига икки 
гурух кишилар сабабчи: биринчиси, ха- 
ётдан максад еб-ичиш деб билади, факат 
дунё осойишини уйлаб, бошка нарса- 
ларни унутган; иккинчиси, хаёт гоясини 
факат охират саодати деб билади, бу 
дунё саодатига эришиш учун хеч хара- 
кат килмайди, инсонийлик вазифасини, 
башарият яратилишининг хикматини 
идрок килмайди. А.Ф. фикрича, икки дунё 
саодатини талаб килган, бу йулда мутта­
сил саъй-харакат килган инсонгина ко- 
мил мусулмондир. Адиб ХЭР бир фикрига 
Куръони карим ва хадиси шарифлардан 
далиллар келтиради. Миллат хаётини 
ислох этмок, уни дунёдаги тараккий эт­
ган халклар даражасига юксалтирмок
299


АБДУРРАУФ ФИТРАТ
йулини курсатади. Асарда ахлок вазифа­
лари уч цисмга булиб тахлил этилади: 1) 
вазойифи нафсийя; 2) вазойифи оила; 3) 
вазойифи инсонийя. А.Ф. карашича, бу уч 
вазифа бир-бирига шу кадар богликки, 
бирига халал етса, бошкасида хам кусур 
намоён булади. Вазойифи нафсийя - ин- 
соннинг уз нафсини камол топтирмоги, 
солих амалларни килиб, каби* ишлар- 
дан йироклашуви, шу оркали одамларга 
наф келтириши. Адиб нафс фазилатини 
туртга булиб тахлил этади: 1. Х,икмат. 2. 
Иффат. 3. Шижоат. 4. Адолат. Шу асосда 
инсоннинг комил акл сохиби булиши, 
тафсир,
хддис, 
фищ
ва 
усул ал-фи^х, ка­
лом
, лисоний илмлар, тарих, жугрофия, 
табобат, кимё, табиат, наботот, маъдан- 
лар, риёзиёт, фалсафа каби илмлардан 
хабардор булиши зарурлигига эътибор 
Каратади. Бу каби илмларни эгаллашдаги 
нуксонлар хакида фикр юритар экан, биз- 
даги тахсил усул и эскирганини, уни янги- 
лаш заруратини таъкидлайди. Адиб Расу­
луллох (с.а.в.)нинг хам хукмдор, хам лаш- 
карбоши, хам хатиб, хам табиб, хам имом, 
Хам муаллим булганини айтиб, олимлар 
Пайгамбар (са.в.)нинг ворислари экан, 
Ул Зотдан ибрат олишлари кераклигини 
таъкидлайди. Улар миллатнинг барча 
мушкулотларига чора топиб бериши, то- 
жирга тижорат коидаларини, дехконга 
зироат йулларини, ахлоксизга ахлокни, 
хукмдорга сиёсат йурикларини, беморга 
муолажа сирларини ургатиши, гумрохга 
хидоят йулини курсатиши зарурлигини 
уктиради. А.Ф. инсоний камолотга тусик 
б^лувчи балохат (нодонлик ва таклид), 
хэб (олимона макр), исрофгарчилик, ба- 
хиллик, инхизол (журъатсизлик), ман- 
манлик, тазабзуб (иккиланиш), инод 
(жазд газаб), вакохат (уятсизлик), нифок 
(икки юзламачилик), малак (хушомад), 
хирс, ихмол (вактни бехуда з^казиш), риё 
сингари иллатлар мохиятини чукур ёри- 
тади. Хикмат, шижоат, карам, наждат (ши­
жоат ва жасорат), сабот, халимлик, иффат, 
ХЗё, сидк, каноат, хусни хайъат (поклик), 
300
вараъ (пархезкорлик) каби фазилатлар- 
ни шахе камоли ва миллат тараккиёти- 
нинг асосий шартлари сифатида талкин 
этади.
А.Ф. «вазойифи оила» деганда оила 
Хаётини Ватан ва миллат равнакига мос 
тарзда ташкил этишни назарда тутади. 
Оиланингтаваллуд ва наел давомийлиги- 
ни таъминлаши, эр-хотин муносабатлари, 
муошарат одоби масалаларини исломий 
мезонлар асосида тахлил килади, уша 
давр ва хатто бугунги кунимиз учун хам 
мухим булган хулосаларни билдиради. 
Шунингдек, оиланинг мустахкамлиги, ке- 
лажак наеллар камоли учун зарур булган 
авлод тарбияси, бадан тарбияси, фикр 
тарбияси, ахлок тарбияси каби масалалар 
Хаётий 
мисоллар тахлили оркали ёрити- 
лади. Асарнинг «Турли вазифалар» боби- 
да башариятнинг дунёвий саодати учун 
зарур хисобланган умумий биродарлик 
хэкида фикр юритилади. Халклар уртаси- 
да умумий биродарликни барпо этиш,уза- 
ро ихтилофларнинг олдини олишга дойр 
Ислом динининг курсатмалари Куръони 
карим оятлари 
ва 
хадиси шарифларгатая- 
нилиб, таъсирчан услубда баён этилади. 
Асарнинг 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   292   293   294   295   296   297   298   299   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish