Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet295/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   291   292   293   294   295   296   297   298   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

«Х,инд сайё%и баёноти»да
аник мисол- 
лар оркали далилланганидек, уша кез- 
даги мударрислари - чаласавод, табиби
- жохил, хунармандлари - калтабин, то- 
жирлари - худбин, козилари - муттахам, 
эл молини туя килишдан тап тортмай- 
ди. Дехкончилик асбоблари ва экин-ти- 
кин ашёлари хали хам хазрат Одам Ато 
дехкончилигидан фарк килмайди. Юрт- 
нинг, ор-номуснинг химоячиси булиши 
кутилган сарбозлик энг хор ва хакир 
касбга айланган. Муаллифнинг фикрича, 
барча иллатларнинг дояси - илмсизлик, 
барча кулфатларнинг мояси - жахолат. 
А.Ф. илмнинг кушандаси - уни бойлик ва 
мартаба воситасига айлантириш, деб хи- 
соблайди. 
«Мунозара»
да она юртининг 
хар сохада инкирозга юз тутиши сабаби
298


АБДУРРАУФ ФИТРАТ
шунда эканига диктат каратади. Мад- 
расалардаги таълим жараёнини издан 
чикарган омилларни бирма-бир тах/жл 
Килади. А.Ф. фикрича, х,ар кандай мил- 
лат фожиаси хаёт тарзида адолатсизлик, 
хаксизлик кучайишининг окибатидир. 
Адиб карашича, Ислом маданиятининг 
таназзули, мусулмонлар иззат ва шара- 
фининг гасб килиниши, давлат ва шав- 
катининг яксон этилиши, Андалус зами- 
нидан фотимий султонларининг номи, 
х,инд тупрок;ларидан тождор подшохлар 
изининг йук цилиниши, усмонли ва Эрон 
подшохларинингночорахволгатушиши, 
Темур набиралари гарданига уриснинг 
итоат аркони богланиши - барча-барча- 
си уларнинг адолат ва маърифатни бой 
берганлари сабабли.
«Мунозара»да
хам, 
«Х,инд сайёци бае- 
ноти»да
хам Туркистондаги жахолат 
ва колокликнинг асосий сабаби ахоли- 
нинг, хатто уламоларнинг хам Куръони 
карим ва Пайгамбар (с.а.в) суннатидан 
йироклашганида экани айтилади. 
«Х,инд 
сайёци баеноти»дг
буюк зиёли аждод- 
ларимиз илмга канчалик катта эътибор 
каратгани, мударрис ва шогирдларнинг 
кундалик харжларини хисобга олиб, йи- 
лига турт миллион тангадан ортик вакф 
пули ажратгани, келажак наслларнинг 
илмда камол топмоги учун ун битта ку- 
тубхона барпо этиб, уларда уз давридаги 
энг нодир китобларни жамлагани, илму 
ирфоннинг муттасил тараккиётини таъ- 
минлаш максадида хар йили китоблар 
ва турли мажмуалар чоп этиш учун кирк 
минг танга вакф тайинлагани, мадраса- 
лар б-н кифояланмай, бир канча 
циро- 
отхоналар куриб, уларнинг харажатини 
хам вакф хисобидан таъминлаб куйгани 
хакида суз юритади. Унингча, авлодлар 
бу фидойиликка муносиб була олмаган, 
улар илмда аждодлари орзу килган дара- 
жага кутарила билмаган.
А.Ф. Исломнинг шонли зд'миши, Чин- 
дан Х,индгача, Мисрдан Андалусиягача 
булган худудларни камраган буюк циви­
лизация, Багдод ва Андалусия мадраса- 
ларида нафакат мусулмон мамлакатлари 
ахолиси, балки Европа давлатларидан 
насронийлар хам келиб тахсил олгани 
Хакида ёзади.Туркистоннингбирпайтлар 
«маданият куёшининг мабдаи, маърифат 
дарёсининг манбаи» мавкеига юксалга- 
ни, ал-Форобий, Имом ал-Бухорий, Абу 
Ал и ибн Сино, Улугбек сингари алломалар 
диёримизни жахон сахнасига чикаргани- 
ни таъкидлайди. Унингча, Туркистонда 
саноат шу даражада ривожланган эдики, 
шунча азамати ва шавкатига карамай, 
халифалар хам либос, кийим-кечакларни 
бизнинг мамлакатимиздан олиб кетган. 
А.Ф. тараккиётнинг ана шу чуккисидан 
тушиб колишимиз сабабларини излайди. 
Бунинг икки сабабини курсатади: бирин- 
чиси, аъмолимизнинг носозлиги, яъни 
миллат ягона рахбари - Куръони карим 
а^ксшларидан йироклашгани, вактни 
исрофгарчилик ва аклсизлик окибатида 
зое этгани, иккинчиси, иттифокнинг йук- 
лиги, Хакталабини бажариш йулида бир­
га кадам босмаслик.
А.Ф

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   291   292   293   294   295   296   297   298   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish