Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet303/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   299   300   301   302   303   304   305   306   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

(мубоц
хукми берилган), 
суфийп
ар 
этикаси (адаб) ва маросимлари, жахрий 
зикрнинг таъкики, урфлар, сайл турла- 
ри, Куръон кориларини моддий рагбат- 
лантириш масалалари, кариндошлар 
кабрини зиёрат килиш коидалари, тунга 
кадар куёш ботмайдиган шимолий кенг- 
ликда ибодат вактларини белгилаш ва 
б.лар хакида булган.
А.и.У.ал-Б. диндаги «янгилик» (бидъ- 
ат) борасида катъий тахлил тарафдори 
булиб, бу масалаларда ута эхтиёткор- 
ликка хамда диний мантикни саклаб ко- 
лишга чакирар эди.
Ислом дунёси, айникса, тугридан-туг- 
ри колонизация шаклига (Хиндистон, 
Поволжье, Кавказ, Марказий Осиёда),


\амда химоячиларига (Бухоро, Хоразм- 
да) эга христиан дунёси б-н тукнаш кел­
ган бир даврда уламолар орасида ушбу 
барча масалалар бах,сларга сабаб булгани 
оддий х,ол эди. Ислом уммати каршисида 
диний ва миллим ^арашлар хамда ма- 
даниятни саклаб колиш масалалар и ту- 
рарди. Бундан ташкари, катор уламолар 
заифлашган ва мустамлакачилик сиё- 
сати курбонн булган мусулмон давлат- 
ларининг очик-ойдин инкирозига гувох, 
булгандилар. Шу сабабли баъзи олимлар 
каби А.и.У.ал-Б. хам фаолияти давоми- 
да ^амжих,атлик ва сабрга чакириб тур- 
са-да, сунн и йл икни саклаб колиш илин- 
жида, «иймонсизлар» маданиятига эрга- 
шиш масаласига ута салбий муносабатда 
булган,
Узининг ёзишича, А.и.Уал-Б. уша давр­
да Самарканд якинидаги Кафшир рш- 
логида, Хожа Ахрор Валий мозори кошида 
сакланган (хозирда Узбекистон мусулмон­
лари Диний идораси музейидаги) машхур 
«Усмон Куръони»ни таъмирлаган.
А.и.У.ал-Б. 
х,оз.
Татаристоннинг Тимаш 
кишлогида вафот этиб, уша ерга дафн 
Килинган.
Ад.: Абдурахим ибн Усмон Уттиэ Эманин./fumdtf 
му.^имма аз-заман. 12,14-17 Da блар; Ши\обуддин 
ал-Маржой и й. Мустафад ал-ахбар фй аувал Казан 
ва Булгар. II, 239-24; Р. Фэхретдик. Эсер. 303-304, 
401; У Беляева. История древней татарской лите­
ратуры. - Казань: 1964, 532-77; Э. Шэрипов. Габ
дерэхим Уты з Имзни эл-Болгари. - Казан; 1986.5-7, 
17-18, 278-88; Михаэль Кемпер. Суфии и ученые в 
Татарстане и Башкортостане (1789-1889). Ислам­
ский дискурс под русским господством. - Казань: 
2008. 250-298.
Бахтиер Бобожонов 
АБДУРРАХ.ИМ АЛ-ИСТАХРИЙ
Тасаввуф шайхи
Куняси - Абу Амр. Рувайм, Cax^i ибн 
Абдуллой Тустарий, Абу Абдуллох; Хафиф 
Шерозий, Жаъфар Хаззо б-н су^батдош 
булган. 
Маломатийя 
тарицатининг 
намояндаларидан. Шотирлардек кийи-
ниб, узини итбокарлик ва каптарбозлик 
б-н машгулдек курсатиб, Лугом тогида 
ёлгиз колганда сурункали ибодат б-н 
шугулланган. Отасидан колган катта ме- 
росни кечаси куни_КУшниларнинг уйла- 
рига таркатиб чиккан. Сахл Исфа^оний 
б-н учрашганда саховат жавонмардлик- 
да намуна булган.
Ад.: Хожа Абдуллох ал-Ансорий. Табакрт ус-су- 
фиия. - Техрон: 1342; Абдуррахмон Жомий. На- 
фацотул-унс. - Техрон: 1337; Алишер Навоий. Крму- 
сийлугат. - Т.: 2016. 233.
АБДУРРАХ.ИМ АЛ-МАРГИНОНИЙ 
jL u t 
,
j
31 J
jp
Абу-л-Фат*Зайнуддин Абдурра^им 
ибн Абу Бакр ибн Имодуддин ибн Абу 
Бакр ибн Али ибн Абдулжалил 
ал-Маргиноний ал-Фаргоний 
ас-Самаркандий ал-Х,анафий 
(тахм. 651/1253 й.да *аёт булган) 
Фак;их, ва мутафаккир
Абдуррахим ал-Маргинонийнинг ку- 
йидаги асари мавжуд: 
«Фусул ал-сцкам 
ли-усул ал-а^кам»
(«Хукмларнинг усул- 
лари учун хукмларнинг фасллари»), 
ушбу асар 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   299   300   301   302   303   304   305   306   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish