Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet300/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   296   297   298   299   300   301   302   303   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

«Ислом олами ва Японияда Ислом 
динининг тарцалиши».
(Туркистон, Си­
бирь, Мугулистон ва Маньчжурия, Япо­
ния, Корея, Хитой, Сингапур, Х,инд орол- 
лари, Х,индистон, Арабистон жазираси). 
Асарнинг 1-жилди 620 бетни ташкил 
этиб, 1328/1910 й. Истанбулдаги «Ахмад
i t
Жоме масжид. Токио


Сокийбек» нашриётида, 2-жилди эса, 
1329/1911-1331/1913 й.лар мобайнида 
«Кадр» нашриётида чоп этилган ва 245 
бетдан иборат.
«Аёл».
1909-й, Козондаги «Чижова» 
иашриёти.
«Менинг таржимаи %олим ёхудменинг 
та^дирим»,
1300/1883 й, Петербургдаги 
«Электрик» нашриёти,
«Виждон муцокамаси еки инсоф таро- 
зуси».
1328/1910 й. Истанбулдаги «Кела- 
жак юлдузи» нашриёти.
«Ф и тр а т дини».
1340/1922 й. Истан­
булдаги «Келажак юлдузи» нашриёти.
«Чулпон юлдузи
». 1325/1907 й. Петербург.
«Исломият дунеси»
ва 
«Давр-олам» 
саё^атномалари, Козон ва Истанбул.
«Осие кулфат ичра»,
1328/1910 й. Ис­
танбулдаги «А\мад Эх,сон» нашриёти.
Ад.: Abdtirrepid Ibrahim. 20-asrm baflarmda islam 
dunyast vejaponya'da islamiyet. (Ме\мет Паксу нашри). 
[, 3-8,11-14,134; уша му&п, Ислом олами ва Япония- 
да Ислом динининг тарцалиши. (Туркистон, Сибирь, 
Мугулистон ва Маньчжурия, Япония, Корея, Хитой, 
Сингапур, Х,инд ороллори, Хинди стон, А раб истон 
жазираси). - Истанбул: 1328/1910, I, б, 7; Mehmet 
Akif, Safahat. -istanbul: 1990.122,162,164-165.
Нажмиддин Мирма\мудов
АБДУРРАШИД МУСОБЕК УГЛИ
(1878, Кукон - 1979, Душанбе)
/
Абдуррашид Мусобек угли (Кози Аб­
дуррашид Фаргоний) 1878 й.да Кукрн 
музофотига карашли Олтиарик; тума-
АБДУРРАШИД МУСОБЕК 
9ff]\A
нининг Бозорбоши махдлласида тавал­
луд топган. У ёшлигидан отасидан етим 
к;олган. Бошлангич таълимни оилада 
олади, кейин туккиз ёшдан ун саккиз 
ёшигача Нукондаги 
Камол И^ози Мадраса- 
сида укийди. У куп вактини ибодат б-н 
утказгани туфайли «Намозхон талаба» 
(ёки «Намозхон») лак;аби б-н танилади. 
Айтишларича, у туцк;из йиллик таълими 
мобайнида бирон марта ^ам жамоат 
на- 
мозннн
тарк этмаган экан.
Кукон уламолари А.М.У.га Бухорога 
бори б, у ердаги 
Мир Араб, Кукалдош
каби 
мадрасаларда илм та^силини давом эт- 
тиришни тавсия киладилар, У Бухорога 
келиб, йигирма йил колиб кетади: ун 
йил илм урганиш, ун йил таълим бериш 
б-н шугулланади. Бу ерда охунд (устоз, 
муаллим, дин пешвоси) мак;омига сазо- 
вор булади. Маълумотларга кура, илм 
сохасида юкори марраларни забт этган 
А.М.У. Бухоро амири Олимхоннинг ало- 
х,ида илтифотига сазовор булган. Бухо- 
родан Фаргонага кайтганида уни одам- 
лар темир йул вокзалидан Олтиариккача 
поёндоз тушаб, улуг э^тиром б-н кутиб 
олишган. Бу пайтда А.М.У. уттиз саккиз 
ёшда булган (1916 й.).
Урта Осиё ва Козогистон мусулмонла- 
ри диний назорати ташкил топганида 
А.М.У. фатво ^айъати аъзоси этиб сайла- 
нади. Унинг «Абдуррашид кози домла» 
битикли уз мухри булиб, фатво берса ёки 
бирор му>;им хужжатни ёзса, ости га шу 
мухрни босиб берган. 
У,
шунингдек, муъ- 
табар сузларни арабий, туркий, форсий- 
да чиройли тарзда ёза оладиган мохир 
хаттот булган.
1947 й.да А.М.У. диний назоратнинг 
Тожикистондаги вакили сифатида Ду- 
шанбега юборилади ва умрининг охири- 
гача уша ерда крлади.
А.М.У. гоят шижоатли инсон булган. 
Бора-бора кузлари хиралашиб, кузой- 
нак кор килмайдиган булиб колганида 
хам лупа ёрдамида шогирдларига даре 
беришдан т^хтамаган. Эл суйган, эъзоз-
305


АБДУРРАШИД КОРИ
лаган уламолар шайх Зиёуддинхон ибн 
Эшон Бобохон, шайх Абдулгани Абдул­
лаев (куёви), Мубин кори Аминов, шайх 
Ахмаджон махдум Ханафий-Накшбан- 
Дий, шайх Дустмухаммад Турсунов, Сад- 
риддин кори Абдураззоков, шайх Абду­
лазиз Мансурлар А.М.У.нинг шогирдла- 
ридир.^
А.М.У. к;абри Тожикистоннинг Душан­
бе ш.даги Куктош кабристонида.
Ад.: X. Йулдошхужаев, И. Каюмова. Узбекистон 
уламолари.-Т.:«Movarounnahr», 2015,146-147.
Хандархон Йулдошхужаев, 
Иродахон Каюмова
АБДУРРАШИД КОРИ
Абдуррашид Бахромов 
(8.01.1953, Андижон - 26.10.2011, 
Тошкент)
Муфтий
Абдуррашид кори Бахромов дастлаб- 
ки диний сабокни отаси Абдулмуъмин 
кори Мулла Бахром углидан олган. 1959- 
1969 й.ларда Андижон ш.идаги 29-урта 
мактабда таълим олган. Мактабдан сунг 
богбон булиб ишлаган. 1971-1973 й.лар- 
да харбий хизматда булган. 1975 й. 
Мир 
Араб мадрасасига
ук;ишга киради.
А.к;. 1979 й.да 
Тошкент Ислом ин-тини 
битириб, шу ерда даре бера бошлайди. 
1981 й.дан Тошкент шахридаги 
Тилла 
Шайх масжидида
имом-хатиб, 1997 й, 
май ойидан 2006 й. авг.гача 
?збекистон 
мусулмонлари идораси
раиси, муфтий ва­
зифасида ишлаган.
А.к. Ислом конференцияси ташкило- 
тига аъзо мамлакатлар Уламолар кенга- 
шининг аъзоси этиб сайланган. У Саудия 
Арабистони, Миср, Кувайт, Марокаш, 
Индонезия, Туркия, АКШ каби катор 
давлатларда утказилган илмий-амалий 
анжуманларда катнашган. Шунингдек, 
Марокаш, Миср, Саудия Арабистони мам- 
лакатларида утказилган Куръони карим 
хофизларининг мусобакаларида муваф- 
факиятли иштирок этган.
Ад.: X, Йулдошхужаев, И. Каюмова. Узбекистон 
уламолари. - Т.: «Movarounnahr», 2015, 87-89.
Хайдархон Йулдошхужаев, 
Иродахон Каюмова
АБДУРРАХ.ИМ БОБ
Ulj 
рьр.
jJl Jjf'
(10-11-а.)
Мутасаввиф, факих
Хожа Корахон сулоласи асосчиси. 
Имом Мухаммад ибн ал-Х,анафий (ваф. 
700 й.)нинг туртинчи авлоди. Туркис- 
тондаги К,ора Усмон кишлогида яшаган 
(хоз. Жанубий Козогистоннинг Арис 
тумани). «
Насабнома»да
корахонлилар 
давлати (992-1211 й.лар) асосчиси Са- 
тук Бугрохонга тенглаштирилган. Тур- 
кистонда Ислом жорий килинишида 
катнашган. Узган, Фаргона, Шош, Ис- 
фижоб, Кора Усмон, Тароз ва Шаркий 
Туркистонни эгаллаган. К °Р а Усмон ва 
Сайрамдаги 
суфий
лар Мансур Хамир ота, 
Тектурмас ота, Машхад ота, Тукмок ота 
ва б.лар А.нинг авлодлари. Халк киссала- 
рида бу сулола «Машрикий чилтонлари» 
деб юритилган. 
«Рисолаи к;аландарий
»да 
«Машриктомонда Абдуррахим пир» деб 
курсатилган.
Ад.: А, Фитрат. Ах^ад Яссавий / Таил. асарлар.
Т.: 2000. II, 17; А.К. Муминов. Абд 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   296   297   298   299   300   301   302   303   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish