Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet308/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   304   305   306   307   308   309   310   311   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

барбарий
аскар- 
лар б-н Жанубий Европа улкаларидан 
келтирилган 
мамлуклар
ташкил этган. 
Мамлукларнинг
аксари гайримусулмон- 
лардан иборат булиб, уларнинг сони ан- 
чагинани ташкил этган.
A.I мамлакатни вилоятларга булиб, 
уларни 
куро
деб номлаган. Бундай 
цуро- 
ларни бошкариш учун 
волий
ёки 
амир- 
лар тайинланган.
A.I Куртубани пойтахт килиш учун 
куп харакат килади, бирокхарбий тукна-
шувлар сабабли бу ва б. йирик шахарлар- 
да катта бунёдкорлик ишларини амалга 
оширолмайди. АЛ курдирган илк меъмо- 
рий иншоотамирлик саройи булган. Кур- 
тубага келгач, волийлар яшайдиган Дор 
ал-иморада (^укумат биноси) истикомат 
килган ва ундан бошкарув идораси си­
фатида фойдаланган. Кейинчалик 784 
й. Водилкабир сохилида катта сарой 
Курдирган. 
Шом биноларидан андоза 
олиб, со^ил буйлаб барпо килинган 
ва 
катта богларни уз ичига олган бу сарой- 
га 
Русофа
деб ном беради. АЛ курдирган 
иккинчи машхур меъморий бино сарой 
якинидаги катта жоме булган (786 й.). 
У кейинчалик кенгайтирилган. Андалус 
меъморий ёдгорликларининг энг гузал 
намунаси булган ушбу жоме сакланиб 
колган. Манбаларда АЛ нинг яна куплаб 
кичикрок масжидлар 
кУРДиргани 
зикр 
килинган.
Аббосийлар
катлиомидан омон ко- 
либ, хавф-хатарларга тула сафарлардан 
кейин нотаниш, бошбошдоклик авжи- 
га чиккан Андалусда бошкарувни кулга 
олгани, улканинг турли минтакаларида 
содир булаётган исёнларни бостириб, 
баркарорликни таъминлагани АЛ нинг 
юксак иктидорли давлат арбоби ва сар-
315


АБДУРРАХМОН ВАЛИЙ МАКБАРАСИ
карда булганидан далолат беради. Уч 
асрга якин фаолият курсатган Анда­
лусдаги 
умавийлар
давлатига асос сол- 
гани уни Ислом тарихидаги буюк сий- 
молар каторига киритади. Манбаларда 
ушбу шахснинг «ута мулойим, илмли, 
зийрак, катъиятли, кучли, х,аракатчан, 
зулм ва хаксизликлардан нафратланув- 
чи, зиммасидаги масъулиятни, албатта, 
адо этадиган, давлат ишларини кен- 
гашиб юритувчи, жасур, вазмин, узнга 
ишонган, сахий, шоир ва адиб» хукмдор 
булгани таъкидланади. 
Аббосий
халифа 
Мансурнинг ундан хайиккани ва «Аллох- 
га шукрки, мен б-н уша иблис орасида 
денгиз бор» дегани ривоят килинади. АЛ 
тарихга «Курайш лочини» деган сифат 
б-н хам кирган.
Ад.: Ибн Кутийя. Тарйх ифтитах, ол-Андалус.
- Байрут: 1402/1982. 31-32, 39, 44-63; Ибн Изо- 
рий. Ал-Байан ал-мугрйб. - Байрут: 1403/1983. II, 
40-60; Мухаммад Абдуллох Инон. Таражим Ис- 
ламиййа. - Кохира: 1390/1970. 139-152; Холид 
ас-Суфий. Тарйх ал-ъараб фи-л-Андалус (ал-фать 
ва ъаср ал-вулйт)  - Bingazi: 1980. II, 43-108; Philip 
К. Hitti. Siyasi ve Kulturel islam Tarihi Istanbul. 1980.
Ill, 795-803; Хусайн Мунис. Рицла ал-Андалус.
Жидца: 1405/1985. 70-72, 81-82; Hakki Dursun 
Yildiz. 
«
Abdurrahman I». TDV lA 
- Istanbul: 
1988. I, 
147-150.
Зохидулла Мунавваров
АБДУРРАХ.МОН ВАЛИЙ МАКБАРАСИ
Бухородаги меъморий 
ёдгорлик (14-а.)
Макбара (18,5x10,8 м) уч гумбазли, 
тархи т^гри бурчакли. Икки сагана бор. 
Зиёратхонанинг турт томони равок;- 
ли. Шим. равокда эшик урни бор. Бош 
тарзидаги пештокининг икки бурча- 
гида томга чикиладиган зина, гарбий 
деворида мехроб жойлашган. Гурхона 
икки мурабба (томонлари тенг т^грн 
туртбурчак) тархли хона (4,85x4,7 м) 
дан иборат булиб, биридан иккинчиси- 
га равок оркали утилган. Гурхонанинг 
бирида икки катор ганч сувокли кат-
та-кичик саганалар, иккинчисида хом 
гиштдан курилган йирик сагана жой­
лашган. Бу хоналарнинг томи дастлаб 
гумбазли булган. Таъмир вактида те- 
кис том ва синчли деворлар ишланган. 
1950-1986 й.ларда урганилган ва таъ­
мир килинган.
Ад.: УзМЭ. - Т.: 2000.1, 39; Ислом. Энциклопедия. 
-Т.: «УзМЭ ДИН», 2015.17.
АБДУРРАХ.МОН ЖОМИЙ
(817/7.11.1414, Жом - 8.11.1492, Х,ирот) 
Форс-тожик шоири, 
олим ва мутасаввиф
Тахаллуси Жомий, асл исми Нуруддин 
Абдуррахмон ибн Низомуддин Ахмад


Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   304   305   306   307   308   309   310   311   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish