Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet316/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   312   313   314   315   316   317   318   319   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Табук
сафарида у имомлик килган 
бир 
намозда
Пайгамбар (с.а.в.) х,ам унга 
иктидо килганлар. Бу б-н у хам Абу Бакр 
(р.а.) каби Расулуллох (с.а.в.)га имомлик 
килиш мартабасига эришган. Пайгамбар 
(с.а.в.) вафот этганларида Ул Зотни кабр- 
га куйишда иштирок этган турт 
сахрба- 
дан бири А.и.А. булган.
Абу Бакр (р.а.)нинг халифалик дав­
рида унга масла^атчи булган. Шу боис 
Абу Бакр (р.а.) улими олдидан уз урнига 
Умар (р.а.)ни халифа килиб тайинлаш 
хакидаги фикрини аввал унга айтган. 
А.И.А. Умар (р.а.)нинг халифалик даври­
да хрм мазкур вазифасини давом этти- 
ради. 
Сацобалар
халифага айта олмаган 
масалаларни унинг воситасида етказар


АБДУРРАХМОН ИБН БИШР
эдилар. Умар (р.а.)га якинлиги сабаби- 
дан вакти-вакти б-н кечалари Мадина 
кучаларида биргаликда осойишталик- 
ни кузатар эдилар. Уша даврларда А.и.А. 
х,аж
амирлиги ва 
байтулмол
мух,офа- 
заси вазифасини хам бажарган. Халифа 
Умар (p.a.) мажусий бир кул томонидан 
жарохатланганидан сунг, А.и.А.ни имом- 
ликка утказади ва узидан кейин кела- 
диган халифани тайинлайдиган олти 
кишилик гурухга А.и.А.ни хам кушади. 
Халифаликка Усмон ва Али (р.а.)дан 
тацщари унинг х,ам номзоди куйилган 
булса-да, номзодликдан воз кечади ва 
халифа тайинлаш ваколатини саклаб ко- 
лади. Гурухаъзолари б-н алохида-алохи- 
да сухбатлашгани каби, уч кеча-кундуз 
давомида кушин кумондонлари, кабила 
улуглари, эркагу аёл, Мадина халки ва 
ташкаридан келганлар б-н х,ам жамоа- 
вий, хам алох,ида, очик ва яширин холда 
куришиб, уларнинг фикрини урганган- 
дан сунг, Усмон ибн Аффон (р.а.)ни хали­
фа деб эълон килади. Усмон (р.а.) хали- 
фалиги даврида х,ам маслах,атчи ва 
%аж 
амирлиги вазифаларида колган А.и.А., 
халифага вакти-вакти б-н керакли кур- 
сатмалар бериб турган.
Абу Бакр, Умар ва Усмон (р.а.)лар давр- 
ларида 
ф атво
бериш хукукига эга бул- 
ган ва «урта даражада фатво берган 
сауо- 
болар»дан (
м утавасситун
) х,исобланган.
А.и.А. етмиш беш ёшида Мадинада ва- 
фот этган. Узининг васиятига кура жано- 
за 
намоз
ини Усмон (р.а.) укиган ва 
Ба^иъ 
цабристонига
дафн килинган.
Пайгамбар (с.а.в.)дан хадис ривоят 
килишда ута эхтиёткор булганлиги са- 
бабли, куп хадис ривоят килмаган. Ман- 
балардаги маълумотларга кура, ундан 
олтмиш бешта хадис ривоят килинган.
Ад.: Ибн Хазм. Жавамиъ ас-сйра. - Копира: 1956. 
162. 279; Ибн Абдулбар. Ал-Истйъаб. - Копира: 
1328. II, 393-398; Ибн ал-Асир. Усд ал-гдба. - Копи­
ра: 1285-87. III, 313; Му*иб ат-Табарий. Ар-Рч- 
Оаз ан-надира фй манак,иб ал-ъашара. - Байрут: 
1405/1984. IV, 303-319; Ahmet Onkal. «Abdurrahman 
b. А ф . TDViA. - Istanbul: 1988.1,157-158. Мухэммад
Со дик; Мухаммад Юсуф. Хадис ва цаёт. - Т.: «Шарк», 
2011.XXIII, 139-179; 101 улугсацобив.- Т.:«Тошкент 
Ислом университет» нашрист-матбаа бнрлашма- 
си, 2018. 115.
Жамолиддин Каримов
АБДУРРАХ.МОН ИБН АЛ-АСВАД 
J ^ V I
Ся
й-»^.jil Jjc-
Абу Хафс Абдуррахмон ибн ал-Асвад 
ибн Язид ибн Кайс ан-Нахаий ал-Куфий 
С? - 99/717, ?)
Фак;их. тобеъин
Ax/iu сунна вал-жамоа
олимларидан. 
Халифа Умар (р.а.) б-н куришган. Ойша, 
Абдуллой ибн Зубайр (р.а.] каби 
сахрба- 
лардан, амакиси Алк;ама ибн К|айс [р.а.), 
шунингдек, отаси Асвад ибн Язид ва б. 
баъзи 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   312   313   314   315   316   317   318   319   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish