Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet309/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   305   306   307   308   309   310   311   312   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

нацшбандийя тар ик,ати
нинг атокли 
намояндаси. Абдуррахмон Жомийнинг 
ота-боболари асли арабларнинг 
Шайбон 
цабиласидан
булиб, Хуросонга 8-а.ларда 
к^ и б келган. Бобоси Шамсул-миллат 
вад-дин Мухаммад, отаси шайхул-ис- 
лом Низомуддин Ахмад замонасининг 
илмли, фозил кишиларидан булиб, кози, 
муфтий лавозимларида хизмат килган. 
Илму ирфонга кизикиши ёшлик чогла- 
риданок гайриоддий тарзда намоён 
булган. А.Ж. болалик чогида уйларига 
Мавлоно Фахруддин Луристоний кела­
ди. Бу улуг алломанинг тиззасига утир- 
ган А.Ж. у курсаткич бармоги б-н хавога 
ёзган улуг 
сацобал
ар Умар, Усмон, Али 
(р.а.) исмларини адашмай укиб, тах- 
синга сазовор булади. А.Ж. беш ёшга 
етганида отаси уни 
тасаввуф гг
дойр 
«Фасл ул-хитоб
» асари муаллифи Хожа 
Мухаммад Порсо зиёратига олиб бора­
ди. Шайх болани эркалаб, унга ширин- 
ликлар беради. Аксар тазкираларда 
А.Ж.нинг ширинтиллилиги сабаби маз­
кур кароматли шайхнинг обакидандо- 
ни (ширинликлари) б-н боглик экани 
айтилади. 1425 й. А.Ж. оиласи Жомдан 
Х,иротга кучиб келади. Мадраса ёшидан 
анча эрта Х,иротдаги Дилкаш (Навоии
316


АБДУРРАХМОН ЖОМИЙ
Абдуррахмон Жомий 
[рассом [laimoxmt, 1968 п., УзРФЛЛлншср Навоий 
помндаги 
Доплат 
адабист музсйи)
маълумотига кура, «Низомия») мадраса- 
сида замонасининг машхур олими Жу­
найд Усулий хузурида Саъдуддин Мас- 
ъуд ибн Умар ат-Тафтазонийнинг 
«Илм 
ал-бадйъ»
рисолалари шарх,ида битил- 
ган 
«Мухтасар ал-маъанй»
китобидан 
тахсил олади. Кейин эса таълим олиш- 
ни мазкур олимнинг риторика илми 
шарх,ига оид «
Ал-Мутаввал»
асари асо­
сида давом эттиради. Сунг Хиротнинг 
олий даражали мударрисларидан Мав­
лоно Хожа Алоуддин Али Самаркандий- 
дан даре олади. Бу улуг аллома А.Ж.дек 
истеъдодли талабани умрида курмага- 
нини эътироф этади. Кейин Тафтазо- 
нийнинг шогирди Мавлоно Шихобуддин 
Жожармий кулида тах,сил олади. Алло* 
таолодан ато этилган нодир ^обилият 
эгаси А.Ж.га Х,ирот уламоси таълим бе­
ри шга ожизлик килиб колгач, 1437 й. у 
илм талабида Самаркандга келади. Мир­
зо Улугбекнинг якин *амкори Козизода 
Румийдан тах,сил олади. 1443 й. Шохрух 
Мирзо даврида А.Ж. Хиротга кайтади. 
Хиротга келиши б-н уни алгебра ва гео­
метрия буйича ИМТИХ.ОН килган машхур 
Али Кушчи *али саволларини тугатма- 
сиданок аник; ва мукаммал жавоблар 
олади. А.Ж. араб тили грамматикаси, 
нотик;лик санъати, математика, астро­
номия, фалсафа, 
калом, фикх,
Куръон, 
таф сир
, х,адис ва б. илмларнинг бар-
Абдуррахмон Жомийникг «Нафацотул-унсмин 
уаза/ют ил-фдс» асари. Навал Кишвар ш., Мунший 
матбаасида чоп этилган. Хиндистон, 1910 й.
часида мо^ир булган. Шу боис илмий 
мунозараларда бахс иштирокчиларини 
осонгина маглуб этган, баъзи мураккаб 
масалалар ни хал этишда *атто устозла- 
ридан х,ам устун келган. А.Ж. 
тасаввуф 
таълимотини катта кизикиш б-н урган­
ган. Унинг 
тарицатд
аги илк 
мурши

ди
Баэ;оуддин Накшбанднинг издоши 
Саъдуддин Мухаммад Кошгарий булди. 
Пирининг вафотидан кейин унинг мак- 
бараси ёнидаги хонако^га кучиб утиб, 
илму адаб ва 
тариц ат
а^лига устозлик 
килади. 1467 й. Саъдуддин Мухаммад 
Кошгарийнинг угли Хожаи Калоннинг 
кизи б-н оила куради. Зиёуддин Юсуф- 
дан ташкари, уч угли гуда клик кезлари- 
даёк вафот этади. Бу мусибатдан каттик 
изтироб чеккан А.Ж. уларга багишлаб 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   305   306   307   308   309   310   311   312   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish