Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet291/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   287   288   289   290   291   292   293   294   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Кутадгу б ил иг» да
илимга сузи б-н 
бирга жуфт холда битигчи илимга деб 
хам кулланган. Бунда у «хат ёзувчи ко­
тиб» деган маънони англатади.
Утмишда «котиб» маъносида бахши 
с^зи хам ишлатилган. Бу суз ёзма ман­
баларда бакши-бахши вариантларида 
келади. Ушбу атама кадимги турк буд- 
давий ва моний диний жамоаларида 
«устоз, мураббий, муаллим» маънолари- 
да ишлатилган.
294
Замонасининг хат-саводли, укимишли 
кишиларига нисбатан кулланган бу атама 
кейинчалик туркий тилда ва уйгур хатида 
битувчи котибларнинг номида сакланиб 
колди. Мае., 14-15 а.ларда Олтин Урда, 
Чигатой хонлари замонида туркий-уйгур 
хатида битувчи котибларни бахши де- 
йилган. Бу суз котибнинготигахам кушиб 
айтилган. Туркий ёзма манбаларда уша 
даврда яшаб ижод этган бахшиларнинг 
отлари хам кайд этилади. Замонасининг 
ана шундай етук укимишли хаттотлари- 
дан бири Абдурраззок бахши эди.
А.Б. кейинчалик турк султонининг 
чорловига кура Истанбулга борган ва 
уша ерда уйгур ёзувли матнларни ку- 
чириш б-н машгул булган. Шунингдек, 
у шеърият б-н хам шугулланган. Бахши- 
нинг исми-шарифи уйгур ёзувли манба­
ларда Шайхзода Абдулраззок бахши, Аб- 
ду(р)раззок Шайхзода бахши деб берил- 
ган. Шеърларида эса отини Абдурраззок 
деб атайди.
Уйгур ёзувли нодир китоблар А.Б. 
нинг суровига кура Самарканд, Хирот, 
Язд сингари маданий марказлардан Ис­
танбулга олиб борилган. Мае., 
«Кутадгу 
билиг»нинг 1439 й. Хиротда Хасан К,ора 
Сайил Шаме бахши кучирган нусхаси, 
«Х,ибат ул-%ак,ойик,»
нинг 1444 й. Самар­
кандца Зайнул-обидин бахши кучирган 
нусхаси Истанбулга олиб кетилгани 
манбалардан аён. Хатто 
«Кутадгу би­
лиг
» Хирот кулёзмасининг охирги бе- 
тига уйгур ёзуви б-н ушбу китобнинг 
Хиротдан Тукатга, у ердан эса А.Б. учун 
879/1474 й. Истанбулга келтирилгани 
ёзиб куйилган:
«Таърихца секиз йуз етмиш тукузда 
йилан йил бу Кутадгу билиг китапни Аб- 
ду(р)раззок, Шайхзода бахши учун Истам- 
булда Трцаттин Фанариугли Кози Али би- 
ти г Оибарип келтурдилар. Муборак бул- 
сун, давлат келсун, мех,нат кетсун (Тарйх 
(цижрий) саккиз юз етмиш тущизда, 
илон йили, бу «Кутадгу билиг» китобини 
Абдурраззок Шайхзода бахши учун Фанари


угли Крзи Али Истанбулдан хат юбориб, 
Туцатдан келтирдилар. Муборок булсин, 
довлат келсип

за^мат кетсин».
Бахши «
Кутадгу билиг»нинг
ушбу 
Кулёзмасидан я на бош ка нусха кучир- 
ганми-йукми, маълум эмас.
А.Б. Истанбулда 1480 й. уйгур ва араб 
ёзувлари б-н кучирган ута нодир маж- 
муаси маълум. Кулёзма Истанбулдаги 
Аё София кутубхонасида 4757-раками 
б-н саклаимокда. Мажмуага адиб Ахмад 
Югнакийнинг 
«Х,ибатул-цацойик;»
асари, 
Мавлоно У1утфий ва Саккокий шеърлари 
ва б. бир канча асарлар киритилган. Ун- 
даги 
«Х,ибат ул-.\а%ойи%»
асари, Мавлоно 
Лутфий ва Саккокий шеърлари икки хил 
ёзувда: уйгур хатида битилиб, укилиши 
тагма-таг араб харфларида берилган. 
Мухими, бахши ушбу мажмуани тузган- 
да ундаги 
«Хибат ул-%а^ойик>»
матнини 
асарнинг уйгур езувли Самарканд кулёз- 
масидан олиб кучирган. Англашиладики, 
А.Б. кучирган асарлар, асосан, уларнинг 
уйгур ёзувли кулёзмаларидан олинган. 
Ёзув анъанасини сакламокучун, шунинг 
б-н бирга, асарни купчиликукий олиши- 
ни кузда тутган холда, уша замон туркий 
матнчилигида русум булган усулни кул- 
лаб, матнларини икки хил ёзувда битган.
Бахшининг суровига кура, Истанбулга 
Лутфий ва Саккокийнинг уйгур хатида 
битилган девонлари ёки уйгур ёзувли 
мажмуалари хам келтирилган булса ке- 
рак. А.Б. тузган мажмуадаги шеърлар 
Хозирги кунимизгача сакланмаган уша 
Кулёзмалардан (девон нусхалари ё маж- 
муалардан) олинган, деб тахмин килса 
булади.
Ад.: В.В. Радлов. Кудатку-Билик. Факсимиле уй­

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   287   288   289   290   291   292   293   294   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish