Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet289/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   285   286   287   288   289   290   291   292   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

тасаввуфкн
касидаларини 
шархлаган устози Деренбург восита- 
сида Ислом дини ва 
тасаввуфини
ур­
ганади. 1897 й.да Ислом динини кабул 
Килади. 1898 й.да Буддизм б-н кизика 
бошлайди. Х,индистонга сафар килиб, у 
ерда туккиз ой булади. 1902 й.да 
«Revue 
Blanche»
номли журналда маколалар чоп 
эттиради. 
«L'Initiation»
журналида 
«Ис­
лом х,ак,ида к,айдлар»
сарлавхали мако- 
лани бошлайди, бирок тугаллай олмай- 
ди. У 
тасаввуф
ва Ибн ал-Арабий макта- 
бининг Гарбда зиёлилар томонидан тан 
олинишида мухим рольуйнаган.
1901 й.да Enrico insabato исмли ёш 
итальян доктори б-н танишади. У б-н 
бирга 1902 й.да Мисрга сафар килади. У 
ерда Шарк ва Гарбни фикран бир-бири- 
га якинлаштиришни ирода килган дуст- 
лар 
«И Commercio kaliano»
ва 
«II Convito» 
номли араб-итальян тилларида икки 
газета чикарадилар. Мазкур газеталар- 
да Ислом 
тасаввуфн
б-н боглик макола 
ва таржималар нашр килинади. 1907 
й.да Мисрдаги ал-Азхар ун-ти олимла- 
ридан булган 
моликий мазцаби фациц
и 
ва 
шозилий
шайхи Абдуррахмон Уллайш
ал-Кабирга (в.1349/1930) ихлосманд- 
лик килиб «Абдулходий» исмини олади. 
А. Шайх Ахмад Шариф ибн Мухаммад 
ас-Санусий каби эътиборли шахслар б-н 
танишади. Ас-Санусий унга итальянлар 
б-н муносабатини тухтатишни тавсия 
этади. 1909 й.да Парижга кайтади. 1910 
й. охирларида танишган Rene Guenon 
(Абдулвохид Яхё) бошкарган 
«La Gnose» 
журналида 1910-1912 й.лар орасида 
унинг Ислом 
тасаввуфм
б-н боглик тар- 
жима ва маколалари чоп этилади. 1913- 
1914 й.ларда яна Мисрга сафар килади. 
Инглизлар томонидан маълум булмаган 
сабаблар б-н Мисрдан чикарилганидан 
сунг (1915 й.) Испанияга кетади. У ерда 
сурат чизиш б-н машгул булади. А. Бар­
селона якинида поезд остида колиб ва­
фот этган.
Ад.: Paul Chacornac. La Vie Simple de Rene Guenon.
- Париж: 1958. 43-49; Jean Robin. Rene Guenon, 
Temoin de la Tradition. - Париж: 1978. 66-68, 207- 
208, 211, 238; Michel Chodkiewicz. 
E p it r e
sur I'Unicite 
Absolue (Awhad al-Din Balyani). - Paris: 1982. 17; 
Mustafa Tahrali. «Abdulliadi (John Gustaf Agueli)». TDV 
lA. - Istanbul: 1988.1,205-206.
Тузувчи Музаффар Жабборов
АБДУМАНОФ ИБН КУСАЙ
Абдуманоф ибн Кусай ибн Килоб 
ибн Мурра ибн Каъб 
(тахм. 430, Макка - ?)
Пайгамбар (с.а.в.)нинг ота 
томонларидан 
учинчи 
боболари 
Абдуманофнинг отаси - Кусай ибн 
Килоб, онаси - Хубба бинт Хулайлдир. 
Кусайнинг турт углидан бири саналган 
Абдуманофнинг асл исми Мугийра бул­
ган. Хушсурат ва чиройли булганлиги- 
дан уни Камар деб хам аташган. Онаси 
Хубба углини Маккадаги катта бутлар- 
дан булган Манофга атагани учун Абду­
маноф исмини олган. Жумард булгани 
учун 
курайшийлар
унга «Файёз» лака- 
бини берганлар. 
У 
хали отаси тирик 
вактидаёк катта даражаларга эришиб 
улгурган.
292


Кусай Макканинг идораси (Дор ан- 
надва бошк;аругзи)га аъзо булиш б-н 
бирга, 
Каъба
ни мухофаза килиш (
сидо

на
ва 
%ижоба),
хожиларни сув ва озик- 
овкат б-н таъминлаш 
[ащоя ва рифода), 
байрокдорлик 
(ливо)
ва бош кумондон 
[циеда]
вазифаларини катта угли Аб- 
дуддорга топширган. Унинг улимидан 
бир муддат утиб, аввалдан А.иД.нинг 
бош булишини истаган бошка угилла- 
ри юкорида айтилгаи вазифаларни Аб~ 
дуддордан олиб, А.и.К.га берилишини 
карор киладилар, Бу карор 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   285   286   287   288   289   290   291   292   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish