Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet288/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   284   285   286   287   288   289   290   291   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Мир Араб мадрасаси
муди- 
ри Х,ожи Акбар Мух,иддинхонов вафот 
этгач, унинг урнига тайинланади. Мад- 
расанинг укув ишлари буйича мудири 
Гуломжон Изомий б-н биргаликда укув 
дастурлари, даре жадваллари, укув ре- 
жаси каби услубий ишларни йулга ку- 
йишда бош булади. 1950 й. уз хо^ишига 
кура, эгаллаб турган лавозимидан озод 
этилади.
А.М.Ч. Куръон, адис ва б. диний би- 
лимларни яхши эгаллаган эди. Сузлари 
Жомий, Фузулий, Навоийдан келтирил­
ган шеърий ицтибослар б-н музайян, 
баъзи да узи тамбурни цулга олиб, газал- 
хонлик х,ам килиб кетаверадиган очик 
кунгил, хушеухбат киши булган. «Дево­
на» тахаллуси б-н газаллар ёзган.
Мир Араб мадрасасинннг
1951 й. би- 
тирувчилари орасида энг пешкадами 
булган Исхрк махдум Соттиев узининг 
«М ажмуъот ул-ахлоц»
китобида мадра- 
сага укишга боргани ва у ерда устозлар 
А.М.Ч. ва Му^аммадхон Махдум Ушийдан 
даре олганини ёзади. «1978 йили ме^нат 
таътилига чикиб, аввал Тошкентга, ке­
йин Душанбега самолётда бориб, Хожа 
Яъкуб Чархий маежидларига туш дик, - 
деб хотирлайди у. - Масжидда бир кеча 
ётиб, пайшанба куни Мавлоно Яъкуб 
Чархий зиёратларига чикиб, пешин 
на- 
моз
ини уша масжидда укидик... Ундан 
кейин Хожа Яъкуб маежидларида ётиб, 
эртаси Абдул^амид Махдум Чустий дом- 
ламизнинг угиллари Абдулжабборхон- 
нингуйларида нонушта килдик». Демак, 
А.М.Ч.нинг фарзандларидан баъзилари 
Душанбе ш.да муким яшаб колган. Чуст- 
даги хонадонида хозирда А.М.Ч.нинг 
набираси истикомат килади. 
Мир Араб 
мадрасасирр
тах,сил олган яна бир угли 
Темурхон Чустда тикувчилик килиб умр 
кечирган.
А.М.Ч. 1952 й. номаълум сабаб б-н ка- 
мокка олинган ва бир йил утиб, 1953 
й.да Тошкент вилоятининг Олмалик ту- 
манидаги камокхонада оламдан утган.
Ад.: Орифий. Мозийдан садолар. 6Д8; УзР МДА- 
500, в. 45; 9зР МДА-500, о. 45: УзР МДА-500. в. 45-46; 
Ис\ок Махдум Соттиев. Хотиралар. Мажмъуот ул- 
ахлоц. (цулезма) 3, 96; Узбекистон уламолари. - Т.: 
«Movarounnahr», 2015,115-116.
Хайдархон Йулдошхужаев, 
Иродахон Каюмова
АБДУЛХДК АД-ДЕХ.ЛАВИЙ
J a i l O
j
P
fa ал-ДЕХМАВИЙ, Абдулхак; ибн Сайфуддин) 
АБДУЛХАК ИБН АБДУРРАХМОН
( j A
A
(JA 
±i£>
fa. ИБН ал-ХАРРОТ)
АБДУЛ ХОД ИЙ
(24.05.1869, Стокгольм - 1.10.1917, 
Барселона)
Швециялик рассом, 
шозилийя тарикати халифаси
Асл исми - Иоган Густав Иван Агуэ- 
ли (John Gustaf (ivan) Agueli). 1917 
й.дан эътиборан Европада Ислом 
т а

саввуфи
ва Ибн ал-Арабий таълимоти 
мутахассиси сифатида танилган. Мута- 
саввиф-мутафаккир Rene Guenon унинг 
ёрдамида мусулмон булган. Рассомчи- 
ликка кизиккани боис 1890 й.да Париж 
ш.га бориб, рассом Эмил Бернард (Emile
291


АБДУМАНОФ ИБН К.УСАЙ
Вегпагс1)нинг устахонасида ишлайди. 
Уша пайтда у «Societe Theosophique» 
(Теософ жамияти)га аъзо булган. А. 
1892 й. Marie Hout исмли шоира, файла- 
суф ва жамиятшунос аёл б-н танишади. 
У оркали анархизмга мансуб булган- 
лар б-н як;ин мулоцотда булади. Поли­
ция к;идирувидаги анархизм окимига 
мансуб шахсни уйида яширгани учун 
камокка олинади. Камокхонада араб, 
иброний ва 
Малайзия 
тилларини урга- 
нади.
Озод булгач, 1894 й. Мисрга сафар ки­
либ, у ерда пейзаж жанрида ижод кила 
бошлайди. 1895 й.да Парижга кайтиб, 
Шарк тиллари ва маданиятини тадкик 
этишга киришади. «Ecole des Lanques 
Orientales»fla араб ва хинд тилларини, 
«Ecole Pratique des Hautes Etudes'te»fla 
санскрит тилини урганади. Ибн ал-Фо- 
ризнинг 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   284   285   286   287   288   289   290   291   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish