Эксплуатацияси кафедраси «Педагогик технология»


Имена (ариз) – имен (триз) услуби



Download 300,56 Kb.
Pdf ko'rish
bet17/20
Sana05.04.2022
Hajmi300,56 Kb.
#529637
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20
Bog'liq
nazarij mexanika

Имена (ариз) – имен (триз) услуби.
·
Имен (триз) –
ихтиро масалаларини ечиш назарияси;
·
Имеа (ариз) -
ихтиро масалаларини ечиш алгоритми;
·
Ишрн (тртл) -
ижодий шахсни ривожлантириш назарияси;
·
Итр (ртв) –
ижодий тасаввурни ривожлантириш.
Илмий ижодкорлик теҳнологиясини ятариш устида 1946 йилдан эьтиборан иш бошланган бу
янги технология Триз (Теория решения изобретательских задач) деб номланган. ТРИЗ ҳақидаги
биринчи маьлумот матбуотла 1956 йилда пайдо бшлган.
1926 й. Тошкент ш туғилган Гнерих Саулович Альшуллер 1958 йили Тризни ўргантиш
бўйича биринчи ўқув семинарини ўтказган ва ушбу ўқув семинарида Г.Альтшуллер томонидан
илк бор ИОН (ИКР – идельний конечний результат) тушунчасига таьриф берилган.
Имен – ишлаб чиқаришни, янги техник фикрларни аниқ фанга айлантиради, ихтироли
масалаларни ечишга ёрдам беради. Имен – таьлимда эскиликлардан воз кечишдир. Имен
элементлари фақат техник соҳаларда эмас, балки таьлим-тарбия шуниндек, бошқа соҳларда ҳам
ишлатилиши мумкин.
Ҳаётдаги ва табитдаги хар бир предмет, хар бир модда, ҳодиса, воқеа, обьектда
иккиламчилик сири, қарама-қаршилик мавжудлиги талаба (ёки ўқувчи)ларни хар бир нарсанинг
нимасидир яхши-ю, нимасидир ёмон, бир томондан фойдали, иккинчи томондан зарарли, бир
жиҳатдан ҳалал берса, иккинчи жиҳатдан зарур эканлигига қизиқиш уйғотади ва уни топишга
ундайди. Бу билан ўзлаштирилиши қийин бшлган айрим материалларни ИМЕН элементлари
орқали осонлик билан ўзлаштира олиш имкониятига эга бўладилар.
“Зигзаг” усули.
“Зигзаг” усули 1980-1990 йиллардан бошлаб пайдо бшлган. Бу усулнинг
бошқа усуллардан фарқи шундаки, иштирокчилар майда гуруҳларга ажратиладилар ва талаба
(ёки ўқувчи)лар рақамланадилар спикер (бошлиқ) сайланади Сўнгра бир хил рақамлар бир-
бирини “топадилар”. Топшириқ берилади ва у ўзлаштиргач, тарқалишадилар. Хар бир аъзо ўзи
ўзлаштиргач, тарқалишадилар. Хар бир аъзо ўзи ўзлаштирган материални эски шерикларига
айтиб беради. Савол-жавобда эса гурух баҳоланади. Хар бир рақамланганлар янги ва хар хил
топшириқлар олганини хисобга олсак, хар бир талаба (ёки ўқувчи) ўз гурухи манфаати учун хам
берилган топшириқни
билиши
керак ва билишга
мажбур!
Чунки, ўз гурухига қайтганда,
ўрганган мавзу бўйича савол-жавобда гурухи номидан қатнашиши керак.4 та гурух бўлса,
1,2,3,4 ва 3 та гурух бўлса, 1,2,3 каби ва хоказо рақамланадилар.

Download 300,56 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish