Эксплуатацияси кафедраси «Педагогик технология»



Download 300,56 Kb.
Pdf ko'rish
bet19/20
Sana05.04.2022
Hajmi300,56 Kb.
#529637
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20
Bog'liq
nazarij mexanika

Кунгабоқар.
Талаба (ёки ўқувчи)лар 4-5 кишидан иборат гуруҳларга бўлинади.
Ўқитувчи ўқув предмети мавзусидан келиб чиқиб, ўртага битта муаммони ёки асосий
муаммодан келиб чиқиб, ўртага битта муаммони ёки асосий муаммодан келиб чиқиб, хар
бир гуруҳга биттадан муаммо ташлайди. Хар бир гуруҳ кунгабоқар ясаб, унинг марказига
доира жойлаштириб, барглар ёпиштиради.
Мавзуга қараб, доирага ёки умуммий битта муаммо ёки хар бир гуруҳнинг муаммолари
ёзилиб доскага ёпиштирилади. (етарли миқдорда қоғоз барглар олдиндан тайёрлаб
қўйилиши керак).
Ажратилган вақт ичида гуруҳлар биргаликда фикрлашиб, умумий ёки бир-бирларининг
муаммолари бўйича фикр алмашмоқчи бўлсалар, фикрларини баргга ёзиб уни ўша гуруҳ
муаммоси ёзилган гулга жойлаштириб қўядилар ва хар бир гуруҳнинг “муаммоли гули” вақт
ўтиши билан ўсиб бораверади.
Ўқитувчи барча гуруҳлар қатнашчиларига муаммонинг энг қулай ечиш йўлларини
топишга доим ёрдам бериб боради.
Бу услубдан ўтилган мавзуни тушунтириш, уни мустаҳкамлаш ва такрорлаш ҳамда
талаба (ёки ўқувчи)лар эгаллаган билимларни аниқлашда фойдаланиш мумкин. Услуб талаба
(ёки ўқувчилар)га муаммоларни ечиш, умулаштириш, мусстақил фикрларш ва фикрларини
эркин баён қилишга ўргатади.
Олмос. Хар бир жуфтликка 9 та жумла (ҳикоя) бўлган конверт берилади ва уларни
олмос шаклида жойлаштириш топширилади. Масалан:
1
2
2
4
4
4
7
7
9


32
Энг мухим маъноли ва қизиқарли жумла олмоснинг учига жойлаштирилади. Кейинги 2
таси бир хил иккинчи ўринга йилади. Ўртадаги 3 таси тўртинчи, кейинги 3 таси эса еттинчи
даража хисобланади. Олмоснинг пастига қўйилган жумла, гурух томонидан энг мухим,
маъноли ва қизиқарли бўлмаган жумла деб хисобланади. Жуфтликлар ўз машқларини
тамомлаганларидан сўнг, улар 6 та бўлиб гуруҳга бўлинадилар. Гуруҳдаги хар бир жуфтлик
қандай танланганлигини бошқа иккита гуруҳга тушунтириб беради. Шундан сўнг умумий 6
та талаба (ёки ўқувчи), келишув асосида бир фикрга келишади. Фикрларни навбатдаги
гуруҳга айтиб шу тариқа сухбат давом этади. Машғулот охирида жуфтликлар бир-бирларига
баҳо берадилар ва ўқитувчи фикрларни бирлаштиради.
Жумлалар ўрнига 9 та турли расмлар ишлатилиши мумкин. Бундай ҳолда мезонлар ҳам
“ўзига хос”, “чиройли”, “кулгили”, “ажойиби”, ёки “ўзгача”ликлари билан баҳоланади.
Жойлаштириш пирамида шаклида (6 та жумла, расм ва ш.к.) бўлиши ҳам мумкин.
Талаб (ёки ўқувчи)лар жумла (ёки расм)ларни катта форматли қоғозга “зина ёки нарвон”
шаклидаги чизма кўринишида ҳам жойлаштиришлари мумкин.

Download 300,56 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish