Эксплуатацияси кафедраси «Педагогик технология»



Download 300,56 Kb.
Pdf ko'rish
bet14/20
Sana05.04.2022
Hajmi300,56 Kb.
#529637
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   20
Bog'liq
nazarij mexanika

Кластер усули
.
Бу усулнинг маъноси - фикрларнинг тармоқчаниши. «Кластер» технологияси - педагогак стратегия
бўлиб, у талабаларни бирон бир мавзуни чуқур ўрганишларига ёрдам беради. Талабаларни мавзуга
тааллуқли тушунча ёки аннқ фикрни эркин ва очиқ равишда кетма-кетлик билан узвий боғланган ҳолда
тармоклашларига ўргатади.
Кластерларга ажратиш-талабаларга бирор бир мавзу тўғрисида эркин ва очиқ тарзда фикр
юритишга ёрдам берадиган педагогик стратегиядир. Бу усул кўп вариантли фикрлашни
ўрганилаётган тушунча (ҳодиса, воқеа)лар ўртасида алока ўрнатиш малакаларини
ривожлантиради.
"Кластер" сўзи ғужм, боғлам маъносини англатади.
Кластерларга ажратишни даъват, англаш ва мулоҳаза қилиш босқичларидаги фикрлашни
рағбатлантириш учун қўллаш мумкин. У асосан янги фикрларни уйғотиш, мавжуд билимларга
етиб бориш стратегияси бўлиб, муайян мавзу бўйича янгича фикр юритишга чорлайди.
Бирор мавзу бўйича кластер тузишдан бу мавзуни мукаммал ўрганмасдан олдин
фойдаланиш мақсадга мувофиқдир.
Кластер усулини тузиш кетма-кетлиги:
1. Қоғознинг ўртасига ёки синф доскасига ёхуд ёзиш учун фойдаланиш мумкин бўлган сатҳга
"калит" сўз ёки гап ёзилади;
2. Шу мавзуга тегишли деб ҳисобланган ва хаёлга келган сўз ва гаплар ёзилади;
3. Фикрлар пайдо бўлганда ва уларни ёзганда фикрлар ўртасида мумкин бўлган
боғланишларни белгилаш;
4. Фикрлар тугамагунча ёки вақт тамом бўлгунича хаёлга келган барча фикрлар
ёзилаверади;
5. Келтирилган сўз ва фикрлар мазмуни ва яқинлигига қараб тоифаларга ажратиб чиқилади.
Кластер тузишда гурухдаги барча талабаларнинг иштирок этиш шу гуруҳ учун ғоялар ўзаги
бўлиб хизмат қилади.
Бумераиг технологияси.
Бу технология бир машғулот давомида ўқув материалини чуқур ва яхлит
ҳолатда ўрганиш, ижодий тушуниб етиш, эркин эгаллашга йўналтирилган. Ушбу усулни турли
мазмун ва характерга эга бўлган мавзуларни ўрганишга фарқли бўлиб, ўз ичига оғзаки ва ёзма
иш шаклларини қамраб олади ҳамда бир машғулот давомида ҳар бир иштирокчининг турли
топшириқларни бажариши, навбат билан талаба ёки педагог ролида чиқиши мумкин. Мавзу
муаммоли, мунозарали, турли мазмунли бўлган мавзуларни ўтганда ушбу гехнологияни
ишлатамиз. Масалан, «Педагогика - фан ёки санъатми?», «Педагогика маҳорат таъсир кўрсатиш
усуллари ва бошқалар». «Бумеранг» технологияси танқидий фикрлаш, мантиқини
шакллантиришга имконият беради. Хотирани, ғояларни, фикрларни, далилларни ёзма ва оғзаки
шаклларда баён қилиш кўникмаларини ривожлантиради.
Бу усул қўлланганда, кўндаланг сўроқ пайтида мунозарага киритиш мумкин эмас. Бу вақтда
фақат саволлар берилади, мунозарага киришилмайди.
Инсерт усули.
Инсерт усули тушунишни кузатиш воситасидир.
Инсерт - бу ўқув жараёнида ўз англашини фаол кузатиш учун талабларга имконият берадиган
кучли воситадир, чунки шундай ҳоллар борки, одам матнни охиригача ўқиб, у ерда ғгима
ёзилганлигини эслаб қолмаслиги мумкин. Бу эса нима ўқиётганини тушунмай, ўқиш
жараёнида фаол бўлишга қатнашмайдиган ва ўз англашини кузатмайдиган ҳолларнинг
мисолидир.
Инсерт - бу матн билан ишлаганда фаолликни қўллаб-қувватлаш учун кучли воситадир.
Талаба матн билан ишлаётганда бир қатор белгиларни қўйиб боради улар эса қуйидаги
маъноларни билдиради:


27
V - билганларимни тасдиқлайди
+ - янги ахборот
- - билганларимга зид келади
? - мени ўйлантириб қўйди.
Матнни инсерт усулида ўрганганда қуйидаги жадвалдан фойдаланиш мумкин.

Download 300,56 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish