Детерминантлар Асосий хоссалари ва ҳисоблаш усуллари



Download 1,14 Mb.
bet1/9
Sana24.02.2022
Hajmi1,14 Mb.
#194673
  1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Детерминантлар1-5

  • 1-Маъруза
  • Детерминантлар
  • Асосий хоссалари ва ҳисоблаш усуллари
  • n-тартибли детерминантлар
  • (2)
  • 4 та сондан иборат қуйидаги жадвални қараймиз
  • Ушбу (1) кўринишдаги ихтиёрий
  • жадвалга 2-тартибли квадрат матрица деб атаймиз
  • 1-Таъриф. миқдорга (сонга)
  • (1)-матрицанинг иккинчи тартибли детерминанти
  • деб аталади. Таърифга кўра
  • кўринишда белгиланади. Демак, матрица жадвал,
  • детерминант эса таъриф бўйича сондир.
  • Белгилашлар:
  • ,
  • ,
  • ,
  • -сонларга детерминантнинг эле-
  • ментлари дейилади.
  • -1-сатр элементлари,
  • -2 - сатр элементлари, -1-устун
  • элементлари,
  • - 2 – устун элементлари.
  • - элементлар жойлашган диоганал бош
  • диоганал дейилади.
  • ган диоганал ёрдамчи диоганал дейилади.
  • - элементлар жойлаш-
  • Мисол:
  • (3)
  • .
  • (4)
  • Учинчи тартибли детерминантлар
  • 9 та сондан иборат. Ушбу
  • жадиалга 3-тартибли квадрат матрица дейилади.
  • Бу матрицанинг детерминанти қуйидагича ифода-
  • ланган бўлади.
  • Юқоридаги таърифга асосан:
  • (5)
  • Сатр, устун, бош ва ёрдамчи диоганаллар тушун-
  • часи 2-тартибли детерминантлар каби киритилади
  • Учинчи тартибли детерминантларни ҳисоблаш
  • 1-усул. Учбурчак усули
  • Қуйидаги схемани киритамиз:
  • (5)
  • (6)
  1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish