2 ва 3- тартибли детерминантлар



Download 137,5 Kb.
Sana15.04.2022
Hajmi137,5 Kb.
#555194
Bog'liq
2 ва 3- тартибли детерминантлар. урнига куйишлар группаси


Mавзу:2 ва 3- тартибли детерминантлар. урнига куйишлар группаси
Р е ж а:
1. Икки номаълумли чизикли тенгламалар системаси ва иккинчи тартибли детерминантлар.
2. 3 номаълумли чизикли тенгламалар системаси ва 3-тартибли детерминантлар.
3. Урнига куйишлар группаси.
4. Жуфт ва ток урнига куйишлар.

1. Фараз этайлик бизга


a11x1 кa12 x2 к b1 (1) a21 a22
a21x1 кa22 x2 к b2 -a11 - a12
чизикли тенгламалар системаси берилган булсин. (1) ни x1 ва x2 га нисбатан ечсак
b1 a22 - b2 a12 b2 a11 - b1 a21
x1к  , x2к  (2)
a11 a22 - a12 a21 a11 a22- a12 a21
лар хосил киламиз. Бу ерда махраж
dк a11 a22 -a12a21 к (3)
куринишда белгиланиб (3)га иккинчи тартибли детерминант дейилади. Демак, иккинчи тартибли детерминантни хисоблаш учун унинг бош диагоналидаги элементлари купайтмасидан иккинчи диагоналидаги элементлари купайтмасини айириш керак экан. (2) нинг суратидаги ифодаларни хам иккинчи тартибли детерминант куринишда ёзиш мумкин:
d1к b1 a22 - b2 a12к , d2к b2 a11 - b1 a21 к
Булардан фойдаланиб (2) ни
x1к d1 / d , x2к d2 / d (4)
куринишда ёзиш мумкин. (4) га (1) системани ечиш учун Крамер формуласи дейилади.
Мисол.
системани Крамер формулалари ёрдамида ечинг.
Бу ерда .
Демак, (4) га кура x1к -5 /( -5) к 1 ва x2к -5 / (-5) к1.
Жавоби: x1 к 1 ва x2к 1.
2.Энди фараз килайлик 3 та номаълумли

чизикли тенгламалар системаси берилган булсин. (5)ни x1 ,x2 , x3 ларга нисбатан ечамиз. Бунинг учун унинг биринчи тенгламасини a22 a33 - a23 a31 га иккинчисини a13 a32 - a12 a33 га ва учинчисини a12 a23 - a13 a22 га купайтириб кsшамиз. У холда
b1 a22 a33 к b2 a13 a32 к b3 a12 a23 - b3 a13 a22 - b2 a12 a33 - b1 a23 a32
x1к  . (6)
a11 a22 a33 к a21 a13 a32к a31 a12 a23 - a31 a13 a22 - a21 a12 a33 - a11 a23 a32
Бунинг махражини
dк a11 a22 a33 к a21 a13 a32к a31 a12 a23 - a31 a13 a22 - a21 a12 a33 - a11 a23 a32 к
к
деб белгилаб олсак , (7) га 3- тартибли детерминант дeйилали. (7) нинг чап томонидан уни хисоблаш коидаси келиб чикади:

Осонлик билан куриш мумкинки, агар (7) да 1-устун элементлари a11 , a21 ,a31 ни мос равишда b1 ,b2 ,b3 лар (озод хадлар устуни) билан алмаштирсак (6) нинг сурати хосил булади, яъни (7) дан
b1 a12 a13
d1к b2 a22 a23 к b1 a22 a33 к b2 a13 a3 2 кb3 a12 a23 - b3 a13 a22 - b2 a12 a33 -
b3 a32 a33 - b1 a23 a32 . (8)


( 7) ва (8) га асосан (6) ни куйидагича ёза оламиз: x1к d1 / d. Худди шунингдек, (5) ни x2 ва x3 га нисбатан ечсак x2к d2 / d , x3к d3 / d ларни хосил киламиз. Бу ерда
a11 b1 a13 a11 a12 b1
d2к a21 b2 a23 , d3 к a21 a22 b2
a31 b3 a33 a31 a32 b3 .
Мисолар. 1).
2). чизикли тенгламалар системасини ечинг.
Шунинг учун хам xк4/4к1, yк2/4к1/2; zк2/4к-1/2.
Жавоби: (1, 1/2, 1/2).
3.Урнига куйишлар группаси. Фараз этайлик, бизга n та элементга эга булган А туплам берилган булсин. Бу туплам элементларини 1,2,...,n лар билан номерлаб чикайлик. У холда А ни Aк{ 1,2,3,...,n} деб ёзиш мумкин.
1-таъриф. А тупламни узига биектив (узаро бир кийматли) акслантиришга урнига кушиш дейилади.
Тушунарлики каралаётган тупламда n! та урнига куйиш мавжуд. Бундан кейин биз s урнига куйишда 1, 2, 3, ... , n элементларнинг мос равишда i1 ,i2 , ... , in элементларга утишини куринишда белгилаймиз. Агар ва урнига куйишлар берилган булиб ik к jk (kк 1,2,..., n) тенглик бажарилса s ва t урнига куйишларга тенг дейилади ва sк t куринишда ёзилади. га айний урнига куйиш дейилади.
n та элементдан тузилган А тупламдаги барча урнига куйишлар тупламини Sn билан белгилаймиз. Sn даги иккита s ва t урнига куйишнинг купайтмаси деб аввало s кейин эса t урнига куйишни бажариш натижасида хосил булган урнига куйишга айтишга келишамиз.
Масалан: булсин.
У холда булади.
1 - теорема.  Sn ;  - мультипликатив группа булади.
Исботи. Группа таърифидаги шартларнинг бажарилишини текширайлик.
1)  s,t Sn  s t Sn бажарилади;
2)  s,t,l Sn  s (t l)к(s t) l булади, чунки агар
булса, бу тенглик булиб, унинг чап томони
унг томони хам дан иборат
3) булиб  s Sn учун s eкs бажарилади.
4) га тескариси булади, чунки ss -1 к e.
Шундай килиб группа таърифидаги барча шартлар бажарилади.  Sn ;  группага n-тартибли симметрик группа деб юритилади.
Агар урнига куйишда i1 < i2 < i3 < . . .< in булса, у инверсияга эга эмас дейилади, акс холда инверсияга эга дейилади.
Масалан: да инверсиялар сони 1 учун 1 та, 2 учун 2 та , 3 учун 1 та, 4 учун 0 та, жами 4 та инверсия бор.
Берилган урнига куйишдаги инверсиялар сони жуфт булса, унга жуфт урнига куйиш, агарда инверсиялар сони ток булса , у холда ток урнига куйиш дейилади .
Урнига куйишдаги исталган 2 та элементнинг урнини алмаштиришга транспозиция дейилади.
Агар ik ва il ларнинг урни алмаштирилса, у (ik , il ) куринишда белгиланади.
2- теорема. Транспозиция натижасида урнига куйишларнинг жуфт-токлиги узгаради.
Исботи.
,
транспозиция натижасида хосил килинган булсин. У холда ik ни il дан олдинга утказиш учун l-(к-1) та инверсия бажариш керак. Ундан кейин il ни жойига (яъни il-1 дан кейинги жойга ) куйиш учун l-(k-1)-1 та инверсия, жами l-kк1кl-kк1-1к2(l-k)к1 та инверсия бажариш керак.
3-теорема. n! та урнига куйишларнинг ярми n! / 2 таси жуфт ва колган ярми n!/2 таси ток булади.
Исботи. Агар n! та урнига куйишлардаги жуфтлари сони p, токлари сони q билан белгиласак, pкqкn! булади. Энди агар барча n! та урнига кушишларда транспозиция бажарсак, у холда жуфтлар токларга,токлари эса жуфтларга утади, яъни pкq, демак, pкn!/2 ва qкn!/2.
4-теорема. Жуфт урнига кушишлар туплами S*n купайтиришга нисбатан группа хосил килади.
Бунинг исботи катъий келтиришни талабаларга хавола киламиз.< S*n; . > да бирлик элемент айний кушиш булади. t га тескариси t-1 S*n булади.
Натижа. Ток урнига кушишлар туплами купайтиришга нисбатан группа булмайди.
Бунда бирлик элемент мавжуд эмас.
Мисол .
ни карайлик . S3 к{ f0 , f1 , f2 , f3 , f4 , f5 } деб белгилаб олсак, куйидаги жадвалга эга буламиз. Бу жадвалда бирлик элемент eк f0 , f1 га тескариси f2 ; f2 га тескариси f1 ; f3 га тескариси f3 ; f4 га тескариси f4 ; f5 га тескариси f5 . Шунингдек группанинг барча шартлари бажарилади, яъни S3 ;   - мультипликатив группа булади.

.

f0

f1

f2

f3

f4

f5

f0

f0

f1

f2

f3

f4

f5

f1

f1

f2

f0

f4

f5

f3

f2

f2

f0

f1

f5

f3

f4

f3

f3

f5

f4

f0

f2

f1

f4

f4

f3

f5

f1

f0

f4

f5

f5

f4

f3

f2

f1

f0

Download 137,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish