Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

ХУКУКИЙ
диний гоялар, санъат асарлари ва айрим ишлаб 
чикариш технологиялари билан хам алмашганлар. Бунга 
мисол килиб адабиётда ва халк огзаки ижодида кенг тар- 
калган сайёр сюжетларни келтириш жоиз.
Хиндистондан «Калила ва Димна» шимолга ва 
Fap6ra
караб, Ю нонистондан Эзоп масаллари ш аркка караб тар- 
калган.
Рус олими И. С. Лисевич Эзопнинг «Дехкон ва унинг 
ушллари» масали сюжетининг Ш арк мамлакатларига тар- 
калишини тадкик этган. У хитой, тибет, хинд, мУгул, гру­
зин, рус, Урта Осиё халклари ва бошкалар орасида ушбу 
сюжет таркалганини аникдаган ва мисоллар келтирган.
Сугд тилидаги монийликка оид матн парчаларида дур


Узбек халци маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
101
тешгич уста тугрисида хдкоя кдлинади. У эрталабдан кеч- 
гача ишламасдан хожаси учун най чалади. Кечкурун эса 
иш \а к и талаб килади. Мазкур сюжет биздан Хиндистонга 
бориб, масалга айланган, сУнг «Калила ва Димна»» орка- 
ли Буюк И пак йули буйлаб таркалган. Уйгурча матнлар 
орасида Бодхисатва туррисидаги ривоятнинг монийча тал- 
Кини топилган. Айнан ш у монийча талкдн кейинчалик 
Эрон, Сурия ва араб мамлакатларига таркалган ва жуда 
маидур булган. Охири Оврупога бориб Варлаам ва Иоса- 
фат тутрисидаги ривоятга айланган.
Китобат санъати, к^лёзмаларни суратлар билан безаш 
III асрдаёк жуда юксак даражага кутарилган. Безатилган 
китоблар орасида энг маищури М оний Уз кУли билан Тур- 
кистон горларидан бирида яратган «Артанг» («Аржанг») 
китоби кисобланган. Бу китобни 1092 йилда Абул Маъали 
Разнавийлар хазинасида курган, лекин у бизнинг даврга- 
ча етиб келмаган (Буриклар газнавийлар саройига Ут 
КУй ганда ёниб кетган булиши мумкин).
Хулоса кдладиган булсак, ислом кириб келиши ара- 
фасида шаклланган маданият ва маънавиятни куп кирра- 
ли, бир неча ди н и й -ф алсаф и й караш лар, ранг-баранг 
гоялар асосида шаклланган, мужассамлашган плюралис- 
гик маданият ва маънавият дейиш уринлидир.
М арказий Осиёда араб истилоси арафасида маънави­
ят ва мафкурада, юкорида таъкидланганидек, ягона дин 
^укмронлигини ва бошка динларнинг таъкиб килиниш и- 
ни курмаймиз. Албагга, турли динлар ва эътикодлар бор 
экан, улар Уртасида ракобат ва кураш 
\ т
булади.
Бу кураш баъзан кескинлашиб, ножуя куринишларда 
кечиши мумкин. Лекин бирор диннинг давлат макомини 
олиши ва уз ракиблари билан курашда давлатнинг кучи- 
дан фойдаланиши — бу мутлако бошка ran.
Б изнинг аж додларимизга диний багрикенглик хос 
булган. Ш у сабабдан улар илм-фанда, санъатда ва ижодца 
юксак натижаларга эришганлар.
Ю корида эътироф этилганидек, М арказий Осиёнинг 
\а р иккала тамаддун ига узбек халки, шунингдек, бошка 
кушни халклар 
\ ш
ворисдир. Бинобарин, узбек халки маъ­
навияти ш аклланиш и ва ривож ланиш ининг дастлабки 
икки боскичи шу даврларга т р р и келди.


102
Абдура^им Эркаев
Маънавиятимиз ривожланишининг учинчи боск,ичи ис­
лом тамаддунининг вужудга келиши билан бовдщ- Ислом 
Марказий Осиёга VIII аср бошларида узил-кесил кириб 
келди ва аста-сскин уз мавкрини муста^камлаб, бошка эъти- 
Кодларни сик;иб чицара бошлади. Бу жараён бирданига ва 
силлик; кечгани йук, албатга. У конли тукнашувлар, жангу 
жадаллар, аввалги мафкураларни, ислом талабларига зид 
маънавий фаолият ва ижодни так.иьутш, зарур келганда, 
таък,иб ва катагон кдлишлар билан бирга олиб борилди.
Исломни кабул килганлар моддий ва ижтимоий-сиё- 
с и й ж и \атд ан рагбатланти рилди, к,абул к,илмаганлар 
ортикча солик,к;а — жузяга тортилди, нуфузли мансаблар- 
га тайинланмади ва 
к.
А^олининг норозиликлари, кузголонлар шафкатсиз 
бостирилди. Абу Р ащ он Беруний шундай далолат берган: 
«Кутайба ибн Муслим ал-Б а\илий хоразмликларнинг ко- 
тибларини халок этиб, билимдонларини улдириб, китоб- 
дафтарларини куйдиргани сабабли улар саводсиз колиб, 
^з э^тиёжларида ёдлаш кувватага суянадиган булдилар»1.
Ислом бизни маънавий маданиятимизнинг баъзи шакл- 
ларидан жудо килди. Хайкалтарошлик, рангтасвир ва уму- 
ман мусаввирлик (китоб миниатюрасидан ташкари), про­
фессионал театр (масхарабоз, аскиябоз ва дорбозлардан 
ташкари) аста-секин бардам топди. Мусика, раке, ашула 
Катьий чекланди. Санъатнинг бу турлари билан шуруллана- 
диган усталар Буюк И пак йули буйлаб Ш арку Fap6ra, 
Жануб ва Шимолга таркаб кетди. Бу х.акда юкорида айтил- 
ган эди. Лекин исломнинг кириб келиши жуда куп жи^ат- 
дан фойда \а м келтирди. Ислом инсоният тарихида жуда 
катга минтакани, к^плаб халклар ва миллий маданиятлар- 
ни к,амраб олган янги тамаддунга гоявий-мафкуравий асос 
булди. Ислом тамаддуни IX—XII аерларда нихоятда буюк, 
самарали, ж а\ондаги энг илгор ва тараккийпарвар илм- 
фанни, адабиётни, фалсафани, ахлокни, хукуцни, таълим- 
тарбияни — маънавий маданиятни яратди. Янги илгор дунё- 
Карашга мувофик, моддий маданият — ишлаб чик,ариш, 
^нарм андчилик, савдо, ша^арсозлик ривожланди.
Исломни к.абул килган мамлакатларда ибодат ва илм- 
ф ан тили сифатида араб тилининг миллатлараро алока
'А бу Р а й \о н Беруний. 
Танланган асарлар. 1-жилд, Т., «Фан». 
1960, 84-6.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish