Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Узбек халци маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
103
восигасига айланиши Испаниядан Хиндистону Индоне- 
зиягача, Итил буйларидан Саэфои Кабиргача булган эддуд- 
да яшайдиган халкдарнинг ижтимоий-маданий тажриба- 
сини умумлаштиришга, уларнинг бир-биридан урганишига 
ва маданиятларининг бойишига имкон яратди.
Илк исломга хос демократизм, жамиятнинг янгиликлар- 
га очиклиги, ижтимоий сафарбарликнинг юксаклиги янги 
тамадцуннинг муваффакиятини белгилади. Ислом тамад­
дуни уша даврда нафакат мусулмон мамлакатлари маъна- 
вий-маданий ютукутарини туплади ва муштараклаштирди, 
балки деярли бутун дунё халклари ютукларини ^ам тупла­
ди ва узлаштирди.
Кддимги юнон ва 
\и н д
файласуфлари, риёзиётчила- 
ри, му^андислари, астрономлари, тиббиёт олимлари ярат- 
ган асарлар араб тилига таржима килинди. Тарихий маъ­
лумотларга Караганда, Багдоддаги «Байтул \икма»да («Хик- 
матлар уйи» — амалда дунёдаги биринчи ф анлар ака- 
демияси) дунёнинг турли бурчагидан турт юз минг китоб 
йигилган, 
тлхрпл
килинган ва илмий кимматга эга булган- 
лари арабчага агдарилган. М ана шу далилнинг узиёк, ис­
лом тамаддунининг ж а\он маданияти ривожига кушган 
\иссасини курсатиб турибди. Эслатиб утиш лозимки, ка­
димги юнон фанининг талай асарлари факат араб тилига 
килинган таржималари оркали сакданиб колган.
М арказий Осиё халклари маънавияти хам ислом ту­
файли тубдан Узгарди. Биринчидан, аждодларимиз маъ­
навияти аста-секин ягона мафкуравий асосга к^чди. Ик- 
кинчидан, маънавий маданиятимизнинг йирик йукотиш- 
ларига карамасдан, алломаларимизнинг ислом доирасида 
рухсат этиладиган ижод турлари, биринчи навбатда, жа- 
\о н микёсидаги илм-фан ютуклари билан танишиш ва шу- 
гулланиш имкониятлари кенгайди.
Учинчидан, ислом нафакат маданий-маънавий, шу­
нингдек, к^п жи^атдан ижтимоий ва сиёсий муштарак- 
ликни 
\ ш
таъминладики, бу халкнинг аклий-ижодий ва 
амалий-яратувчилик куч-гайратини, сало\иятини бирлаш- 
тиришга хизмат килди.
Бу даврда халкимиз орасидан энг буюк комусий алло- 
малар етишиб чикди. Хоразмий ва Фаргоний, Форобий ва 
Марвазий, Беруний ва Ибн Сино, Ар-Розий ва Ибн Ирок, 
Махмуд Кошгарий ва А з-3ама\ш арий, Крзизода Румий


104
Лбдурацим Эркаев
ва Риёсиддин Жамшид Коший, Улугбек ва Али Кушчи 
сингари крмусий олимлар, Ал-Бухорий ва Исо ат-Терми- 
зий, Ал-Мотуридий ва Нажмиддин ан-Н асаф ий, А^мад 
Яссавий ва Нажмиддин Кубро, Абдухолик Риждувоний 
ва Ба\оуддин Накшбанд каби шаръий илм дздолари, Ази- 
зиддин Насафий ва Бур\ониддин Маргиноний каби фай- 
ласуф ва хукукшунослар, Рудакий, Ю суф Хос Хожиб, 
А\мад Ю гнакий, Фирдавсий, Жомий ва Навоий каби ул>т 
шоирлар, куплаб бошка атоьути алломалар — тиббиёт, та- 
рих, журрофия, риёзиёт, ^андаса, фалакиёт ва бошка илм 
а\л л ар и , буюк меъморлар, мусикачилар. мусаввирлар, 
хаттотлар етишиб чикдилар.
Биз \о зи р суз юритаётган учинчи боск;ичнинг узини 
бир неча кичик даврларга булиш мумкин. Масалан, VIII 
асрдан X III аср 20-йилларигача (мугул истилосигача), 
мурул истилоси даври, Темур ва темурийлар даври. Маъ- 
навиятим из ривож ланиш ининг туртинчи боскичи \а м
т^лик ислом мафкураси эд^смронлигида кечган.
Узбек халки маьнавияти ривожланиши учинчи бос- 
кичининг хос хусусиятларидан бири — бутун ижтимоий 
\а ё т каби, маънавий ^аётга \а м дастлаб шиддаткорлик
янгиланиш га ва янгиликларга интилиш , билимга чан- 
коклик, каш ш офлик ру^и кучлилиги ва унинг аста-секин 
сусайиб боришидир. IX—XII асрларда маънавий ^аётда 
рационалистик, яъни aigrra, мантикка асосланган тафак- 
кур тарзи устунлик кидди. Хоразмий, Фарроний, Форо- 
бий, Беруний, И бн С ино каби универсал илмий да^о- 
лар, комусий олимлар, Ал-Бухорий, Ат-Термизий каби 
буюк му^аддислар, Мотуридий ва Абул М уин Насафий 
каби мутакаллимлар, Бур^ониддин Маргиноний каби буюк 
ф ик\ш унослар каби куплаб атокли дунёвий ва диний би- 
лим со\иблари ижоди айнан шу даврга турри келади.
Улар \акикатан илм излаб Хиндистону Хижоз ва Миср- 
гача бориб келганлар. Й ирик олимлар билан учрашиб 
ф икр алмашганлар, *атго Фарроний ва Хоразмий Байтул 
\икмага, Беруний Разнавийлар саройидаги олимларга 
р г \-
барлик килишган. Бу даврда Хоразмда бизнинг замондош- 
ларимиз томонидан Маъмун академияси номини олган 
илмий марказ вужудга келган.
Лекин эътироф этиш керакки, X асрдан бошлаб аста- 
секин маънавиятимизда иррационал, мистик тафаккур ун-


W w

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish